DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1939 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Ipak agrarne zemlje* smišljenom i planskom privrednom politikom mogu da stvore autarkično stanje na svom vlastitom terenu, što već jako industrijalizovane zemlje ne mogu. Smišljenom akumulacijom kapitala (unutarnjim zajmovima, prisilnom općom štednjom, zaštitom domaće industrije) i podizanjem industrije agrarne zemlje mogu da postanu zemlje agrarne ravnoteže, što će reći, da će postojati pravilan odnos između poljoprivrednog i ncpoljoprivrednog pučanstva** (Sovjetska Unija kao izrazito agrarna zemlja kumuliše i stvara državni ind. kaptal na račun niske radničke najamnice i općeg niskog životnog standarda. Vidi Mišk o vic : Ekonomska politika). * Razdiobu država na države agrarne, države industrijske i države ekonomske ravnoteže možemo provesti prema Miskovićevoj kategorizaciji (vidi Misković : Industrijska politika) ovako: I. II. Agrarne zemlje: Industrijske zemlje: Poljoprivredno pučanstvo je u većini, Pučanstvo zaposleno u industriji pret t. j . preko 50% cjelokupnog pučanstva. stavlja veći dio pučanstva, dakle preko Industrija je nerazvijena, a agrar eks50%. Agrar tih zemalja ne može zadotenzivan. Poljoprivrednog pučanstva voljiti potrebe unutarnjeg konzuma. Puima: čanstva zaposlenog u agraru ima: Sovjetska Unija: 84,9% (g. 1926) Engleska : 6.8% (g. 1931) Jugoslavija: 82,0´% (g. 1931) Belgija : 19,1% (g. 1926) Rumunjska 85,0% («. 1930) Holandija: 20,6% (g. 1931) Poljska: 75.9% (g. 1931) Njemačka: 30,5% (g. 1933) Bugarska: 82.4% (g. 1920) Čehoslovačka : 28.3% (g. 1930) Mađarska: 54.0% (g. 1930) U. S. A.: 22.0% (g. 1930) Španija: 56.1% (g. 1930) Portugal: 51.1% (g. 1930) III. Zemlje ekonomske ravnoteže pretstavljaju sredinu između obih ekstremnih kategorija. Postoji ravnoteža između poljoprivrednih i drugih zanimanja. Unutarnji konzum jako je razvijen i blagostanje stabilno. Životni standard je visok, a razvijena industrija i jaki agrar čine ravnovjesje. Pučanstva zaposlenog u agrarni ima: Francuska: 38.3% (g. 1936) Švedska: 40.3% (g. 1931) Norveška: 35.3% (g. 1930) Danska: 34.8% (g. 1930) Italija: 46.3% (g. 1931) Kuba: 48.6% (g. 1931) ** Stanje ekonomske ravnoteže izraženo u brojevnoj relaciji neće za sve zemlje biti izraženo jednakom relacijom. Dok u nekim zemljama može postojati ravnotežakod omjera 1:2 t. j . jedan poljoprivredni radnik naprama dva čovjeka iz drugih zanimanja, a drugim može postojati i kod omjera 2:1. Sve ovisi o ekonomskoj strukturi i bogatstvu zemlje. Prof. dr. Mijo Miskovi ć u svojoj raspravi: »O malom posjedu« misli, da bi kod nas nastupilo stanje ekonomske ravnoteže, kad bi se poljoprivredno pučanstvo prema zaposlenima u drugim zanimanjima odnosilo kao 2:1, a ne kod odnosa 1:1, kako bi se iz tehničkog izraza ravnoteže moglo podrazumijevati. 137 |