DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1939 str. 12 <-- 12 --> PDF |
postići kompletno odstranjenje slobodne i higroskopske vode iz drveta i na taj način dobiti komad drveta, koji sadrži, teoretski uzevši, 0°/0 vode. Osim slobodne vode u sudovima i ćelijama i higroskopske vode apsorbovane u drvnim vlaknima i zidovima ćelija, drvo sadrži još i konstitucionu vodu ka» spoj u osnovnim hemijskim jedinjenjima, koja sačinjavaju drvo. Odstranjenje konstitucione vode fizičkim ili hemijskim putem prouzrokuje duboke promené drvene materije i u tome slučaju drvo prestaje biti drvo i pretvara se u svoje razne derivate. Radi toga razloga sa gledišta utezanja drveta od jedinog su značaja slobodna i higroskopska voda u drvetu. Količina slobodne i higroskopske vode u drvetu nije nikada stalna. Činjenica, da komad drveta predstavlja deo jednog živog organizma pre seče„ prouzrokuje posle seče relativno radikalne transformacije i promené, koje se manifestuju na razne načine. Te transformacije i promené postepeno se smiruju, ali nikada ne prestaju potpuno. Istina je, drvo duže vremena nakon obaranja pestiže relativnu nutarnju i spoljnu ravnotežu, ali je istina i to, da drvo nije nikada potpuno interno i pod normalnim okolnostima da podleže stalno manje ili više vidljivim promenama. Njegov specijalni hemijski sastav, a naročito njegovo biološko poreklo nadju uvek načina da se manifestuju na koii bilo način. Medju tim raznim manifestacijama utezanje (Schwindung, Shrinkage, Retrait) i bujanje (Quellen, Swelling, Gonflement) su fizičke osobine drveta od izvanrednog praktičnog značaja uopšte, a radi svojih mnogobrojnih negativnih posledica napose. Nejednaka mikroskopska struktura i heterogena anatomska gradja, ako se ne uzmu u obzir česte greške i anatomske mane, su razlog da je drvo materijal, čije se fizičke osobine manifestuju na izvanredno neodredjen i nepravilan način. Dve probne drvene prizme uzete od jednog te istog stabla, neposredno jedna pokraj druge, ne manifestuju uvek iste fizičke osobine, nemaju istu mikroskopsku strukturu ni ista mehanička svojstva. Izvanredne se poteškoće sreću, ako želimo formulisati ili grafički prestaviti izvesne fizičke ili mehaničke osobine drveta. Te formule i grafikoni imaju obično značaj vrlo skučen i ne mogu se, ili vrlo retko, generalisati. Drvo u svojim promenama ne podleže nikada pravilnim geometrijskim figurama i matematskim formulama. Uzevši u obzir sve gore izloženo pokušaćemo, vrlo oprezno, pod svakom rezervom, preneti manifestacije utezanja drveta iz prakse na plan primenjene geometrije i trigonometrije i resiti nekoliko konkretnih problema, popraćenih brojčanim primerima uzetim iz prakse laboratorijskih opita. Teoretski proračun zapreminskog utezanja na osnovu poznatih linearnih utezanja. Razmatrajmo drvenu kocku malenih dimenzija volumena 1, u nabujalom natopljenom stanju (si. 1.). Uzmimo, da je jedna dimenzija kocke (t) paralelna sa prosečnim tangentama godišnjih prstenova, dimenzija r da je paralelna sa srednjim radiusom godišnjih prstenova i treća dimenzija (u) da je paralelna sa osovinom stabla, iz koga je kocka isečena. Pošto je zapremina te kocke ravna jedinici, jasno je da su dimenzije te kocke medjusobno jednake i ravne jedinici t. j . Prelazeći iz nabujalog stanja u suvo, provelo (sušenjem na zraku) ili potpuno bezvodno stanje (veštačkim sušenjem u peći pri temperaturi od 100 do 110° C) kocka će izgubiti svoju slobodnu i jedan deo hidroskopske vode u prvom slučaju ili i svu higroskopsku vodu u drugom slučaju. Taj gubitak 66 |