DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1938 str. 40 <-- 40 --> PDF |
na Balkan, kao i s mišljenjem Gottan-a (»Ueber die Coniferen und ihre Verwandtenin ihrer Vorgeschichte«. Naturwissenschaft. Wochenschau, 1911. S. 384) da su četinari, pre nego su postali sastavnim delom brdske vegetacije, bili aklimatizovani na život u močvarama.« Sa šumarskog gledišta zanimivi su navodi o uspevanju omorike u kulturama. Najopširnije nam o tom govori Böhlje Q. D. (Erfahrungen mit Picea omorica. U Mitteilungen d. D. D. Geselsch. Bd 27. 1918.). Prema Bohl je-u omorika što se tiče tla nije nikakav iz birač, ona uspijeva jednako na pjeskovitom kao i na humoznom tlu, jednako pri studeni kaona vrućini . »Ukratko, omorika je po njemu jedan od najotpornijih četinjara, pa uspeva i na zemljištu na kome se malo koji drugi četinar može duže vremena zadržati. O tom pitanju postoje i izvještaji mnogih drugih kultivatora omorike iz raznih evropskih zemalja, a objavljeni su većim delom u »Mitteilungen der deutschen Dendrologischen Gesellschaft« od 1901. do 1930. god. Svi ti izvještaji saglasni su u tom da je naša omorika neobično Iepo drvo i da je otporna prema raznim nedaćama.« Što se tiče navoda o tlu i ekspoziciji potvrđuju i prirodna staništa u srezu Višegradskom o čemu se izveštava u posebnom prikazu. Kulture omorike donose niz mutacionih odlika ali »je zanimivo da ni jedna od tih odlika iz kulture nije do sada nađena na prirodnim staništima omorike o oblasti reke Drine,« veli Dr Plavšić. Završni dio Dr Plavšić posvetio je nomenklaturi predlažući za Picea omorica Panč. naziv omorika, a za Picea excelsa naziv smrča. Hrvatski naziv smreka za Picea excelsa ne izgleda mu zgodan, jer tom riječi narod u Bosni naziva Juniperus communis. Ing. O. Piškorić. POTREBA MODERNIZIRANJA INDUSTRIJE DRVETA. U današnje vreme, gde se oseća na svakom koraku oštra konkurencija, svaki poslovan čovek nastoji da smanji troškove fabrikacije. Smanjivanje troškova fabrikacije postizava se samo modernizacijom odnosno mehanizacijom industrije- pomoću savremenih tehničkih tekovina. U našoj državi zauzima u industriji prvo mesto bezuvetno industrija drveta ili, kako je još mnogi poslovni ljudi nazivaju, šumska industrija. Toga radi zadržaćemo se isključivo na spomenutoj grani industrije. Pod modernom strugarom ili pilanom podrazumeva se strugara, gde većim delom radnu snagu zamenjuju razne mašinske instalacije, kao što su vertikalne i horizontalne jarmače (Gatter), testere pantljičare (Bandsäge), kružne testere (Kreissäge), mašine rendisaljke (Hobelmaschine), mašine glodalice (Fräsmaschine), električne dizalice, elevatori, lančani transporteri, pneumatski transporteri (Exhaustor), transporteri pantljičari (Bandförderer) itd., jednom reci, gde je rad u stružnici totalno mehaniziran. Samo jedna potpuno mehanizirana strugara sposobna je da se takmiči i da se odupre ma i najoštrijoj konkurenciji. Zadaća, svrha i cilj jedne potpuno mehanizirane strugare leži u tome, da se troškovi fabrikacije smanje na minimum, a tu zamršenu i tešku zadaću resila je mašinska industrija na taj način, da je osposobila radne mašine za obradu drveta sa većim dejstvom na jedan čas, tj. kapacitet radnih mašina na jedan čas povećan je za 200%. Moderne tj. mehanizirane strugare daju sledeće pozitivne rezultate: 1. veličina (atar) strugare je reducirana za 50—70%, 2. investicija mašina je povećana za 50—60%, 646 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1938 str. 41 <-- 41 --> PDF |
3. kapacitet radnih mašina je povećan za 200%, 4. potrošak pogonske snage po 1 m3 obrađenih trupaca je smanjen za 20—30%, 5. broj zaposlenih radnika je reduciran za 50—70%, 6. troškovi fabrikacije (obrade) su reducirani za 40´—50%, 7. troškovi održavanja su reducirani za 40%, 8. potrošak maziva se smanjio za 40´%, 9. pristojbe za osiguranje protiv požara su reducirane za 30%, 10. amortizacija uloženog kapitala postizava se za 1—2 godine, 11. izbegnuti su nesretni slučajevi (ozlede radnika) za 50%, 12. kontrola rada od stručnog osoblja je pregledna, 13. isključena je nepotrebna danguba za vreme rada, tj. postizava se kontinuirani rad tzv. »Fliessarbeit«, 14. dade se provesti planska organizacija rada, tj. da jedan od raznih programa obrade ne smeta i ne koči drugi, odnosno razni programi obrade da budu nezavisni jedan od drugog, 15. dade se provesti i racionalizacija poslovanja. Navedeni pozitivni rezultati odnosno prednosti mehaniziranih strugara upućuju našu celokupnu industriju drveta, da se što pre modernizira odnosno da preudesi sve nesavremene strugare u potpuno mehanizirane. Naše šume, koje su bile na dohvatu, iskorišćene su sasvim, a industrija je danas prisiljena da zadire sve dublje u šumske komplekse, koji su prašumskog karaktera; time se povećavaju troškovi fabrikacije (obrade) u samoj šumi, a ujedno i troškovi transporta. Izgradnja šumskih ´.puteva, riža, koturača, skidera, žičara, šumskih željeznica itd., iziskiva velike materijalne .žrtve tj. industrija je prisiljena da uloži ogromne kapitale. Dan danas poslovni ljudi podižu nove strugare sa starim pogonskim i radnim mašinama, koje ne odgovaraju današnjem vremenu i današnjim potrebama. Fatalnu grešku čine mnogi poslovni ljudi time što štede, bolje rečeno škrtare na investicionom kapitalu, a ne obraćaju dovoljno pažnje na troškove fabrikacije (režije) i troškove održavanja sa reparaturama. Visoki troškovi fabrikacije onemogućuju našoj industriji ma kakav napredak odnosno prosperitet. Tu prestaje govor o rentabilnom poslovanju preduzeća. Na jednoj nesavremenoj strugari, kao što je većina njih kod nas, iskustvo stečeno, iz prakse dokazalo je, da na svakog zaposlenog radnika od celokupne dnevne fabrikacije ili obrade (količina obrađenih trupaca na jednoj smeni od 8 časova rada) otpada 1 m3. Prema tome, ako jedna nesavremena strugara dnevno obrađuje 150 m3 trupaca, broj zaposlenih radnika na spomenutoj strugari iznosi 150, katkada i više, čak i za 20%. Kod mehaniziranih strugara, gde mašinske instalacije zamenjuju radnu snagu za 50—70%, na svakog zaposlenog radnika otpada 2,5 do 3 m3 obrađenih trupaca. Ako se jedna nesavremena strugara uporedi sa potpuno mehaniziranom, dobiće se jasna slika rentabiliteta. Jedno novčano društvo namerava npr. eksploatisati jedan šumski kompleks u roku od 10 godina, sa tehničkom drvnom masom od 405.000 m3,, a godišnja obrada (tj. kapacitet strugare) mora da iznosi 40.500 m3 trupaca. Predviđeno je, da će strugara raditi godišnje u 270 smena; dnevna obrada iznosiće prema tome 150 m3, tj. oko 8 vagona trupaca ili 4.5 vagona rezanog materijala. Izvesti ću ovde za ovaj slučaj, a na tehničko-komercijalnoj bazi, dva računa rentabiliteta. 647 . |
| ŠUMARSKI LIST 12/1938 str. 42 <-- 42 --> PDF |
Račun rentabiliteta A ima da vredi za jednu savremenu (potpuno mehaniziranu) strugaru, a račun B za jednu nesavremenu strugaru. Račun rentabiliteta A. Investicioni troškovi iznose za građevinske objekte .., a ". za mašine, što celokupno — na temelju faktičnih podataka prema projektu od potpisanoga (Sipad-Doganovci) — iznosi Din 1,530.000.—. Strugara je mehanizirana tj. u stružnici se nalaze 2 vertikalne jarmače sa velikim dejstvom, koje su u stanju da naosob obrade 8 do 15 m3 trupaca na jedan čas. sa potrebnim pomoćnim radnim mašinama i transporterima. Broj zaposlenih radnika iznosi 150 : 2.8 = 54—56. 1. Troškovi šumske manipulacije i transporta do strugare po l m3 trupaca Din. 160.— Din. 6,480.000.— 2. Zakupnina zemljišta, 6000 m2 po Din. 500/100 m? . . . . 30.000.— 3. 15% amortizacije i kamata za uloženi kapital od Din. 1,530.000.— » 229.500.— 4. 5% za održavanje mašina i gradev. objekata od Din. 1,301.000.— » 65.050.— 5. Mazivo godišnje » 12.300.— 6. Alat godišnje » 17.901.40 7. Održavanje alata godišnje » 22.400.— 8. Pogonska snaga 85.060 KS/čas po Din. 3.67 » 312.143.50 9. Nadnice: 56 radnika po Din. 24.— dnevno » 362.880.— 10. Centralna režija godišnje .... . » 810.000.— Sveukupno: Troškovi fabrikacije Din. 8,407.099.90 Ako iskorišćenje trupaca iznosi 55%, od 40500 m3 trupaca dobiće se 22.275 m3 rezanog materijala, prema tome na 1 m3 rezanog materijala od troškova fabrikacije otpada Din. 386.40 Plus 10% zarade (dobitak ili gubitak) » 38.64 Prodajna cena 1 m3 rezanog materijala franko (fco) strugara iznosi , Din. 425.04 Račun rentabiliteta B. Investicioni troškovi iznose za građevinske objekte .., a za mašine %, što celo kupno iznosi (5 normalnih punih jarmača obrađuje ma jedan čas istu količinu trupaca kao 2 jarmače sa velikim dejstvom) Din. 1,870.000.—. Ncsavremene strugare nisu u stanju da obrade trupce pomoću modernih verti kalnih jarmača sa velikim dejstvom. Isključeno je, da ljudska snaga podmiruje struž nicu s potrebnim trupcima onako, kao što se to može postići sa mašinskim instalaci jama. Nesavremene strugare prisiljene su da obrade trupce pomoću normalnih verti kalnih jarmača, koje su u stanju da obrade na jedan čas maksimalno 3.750 m3 trupaca. Broj zaposlenih radnika na strugari B iznosi 150 : 1 = 150. 1. Troškovi šumske manipulacije i transporta do strugare po 1 m3 trupaca Din. 160.— Din. 6,480.000 — 2. Zakupnina zemljišta, 15.000 m2 po Din. 500´/10O m2 . . . . >» 75,000.— 3. 15% amortizacije i kamata za uloženi kapital od Din. 1,870.000.— » 280.500 — 4. 5% za održavanje mašina i građev. objekata od Din. 1,589.500.— » 79.475.— 5. Mazivo godišnje » 20.500.— 648 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1938 str. 43 <-- 43 --> PDF |
6. Alat godišnje » 29.835.— 7. Održavanje alata godišnje » 56.000.— 8. Pogonska snaga 121.500 KS/čas po Din. 3.67 ..... . » 445.906.— 9. Nadnice: 150 radnika po Din. 24.— dnevno » 972.000.— 10. Centralna režija godišnje » 810.000.— Sveukupno: Troškovi fabrikacije Din. 9,269.215.— Iskorišćenje trupaca ostaje kao pod A, a troškovi fabri kacije na 1 m3 rezanog materijala iznose . . . Din. 416.13 plus 10% zarade (gubitak ili dobitak) » 41.62 Prodajna cena 1 m3 rezanog materijala franko (fco) strugara iznosi Din. 457.75 Prodajna cena 1 m3 po »A.« iznosi Din. 425.04, dakle se pokazuje razlika od Din. 32.71, koja za ćelu količinu godišnje fabrikacije iznosi Din. 728.615.25. S obzirom na račun rentabiliteta pod »B« i »A«, ima »A« čiste zarade 32.71 plus 38.64 = 71.35 dinara odnosno godišnje Din. 1,589.321.25. Ako »A« prodaje 1 m3 rezanog materijala po Din. 435.— (radi konkurencije), čisti dobitak iznosi 38.64 plus 9.96 = Din. 48.60, tj. 22.275 X 48.64 = Din. 1,082.565.—. Troškovi investicije za »A« iznose Din. 1,530.000.— i ako se odbije) Din. 1,082.565.—, iduće godine ostaje još da se amortizira Din. 457.435.—. U roku od 10 godina »A« ima čisti dobitak od Din. 9,295.650.—. Ako i »B« prodaje rezanu gradu po Din. 435.—, zarada na 1 m3 iznaša Din. 18.187, a za 10 godina čisti dobitak »B« postizava Din. 2,333.292.50. Ova dva primera pokazuju, da se kod »A« ipovisuje rentabilitet za 410%. U našoj državi ima 6 modernih potpuno mehaniziranih strugara (pilana) sa pogonskim i radnim mašinama po projektu mašinske fabrike G. Topham & Co., G. m. ´b. H. Wien XI. Radi nastavka ovog članka potpisani će od gore navedene fabrike zatražiti dozvolu za opis potpuno mehanizirane strugare u Križu (vlasništvo Našičke tvornice tanina i paropila d. d. u Zagrebu) i opis će upotpuniti sa originalnim fotografijama. Dipl. tehn. Kiril Demić. OSVRT NA ŠUMARSKU SKUPŠTINU 1938. Sudeći prema naslovu ovo neće biti detaljan izvještaj o toku same skupštine i ekskurzija, koje su obavljene u vezi sa skupštinom jug. šum. udruženja, već opći pogled na cjelokupan rad skupštine i malo kritike o svemu. Detaljne izvještaje rado prepuštam mjerodavnima, koji će to sve službouljudno iznijeti, a ovo nekoliko riječi neka bude upozorenje na razne nedostatke i slika, kakav je utisak skupština na mene ostavila kao i ma učesnike l´aike, koji su skupštini prisustvovali. Nisam prisustvovao već skoro 10 godina skupštinama, od 1928. ili 1929. godine. Ovogodišnja skupština sastala se u znaku namira u cijelom svijetu, pa je valjda i s toga razloga bila vrlo slabo posijećena. U razmjerno malu salu obrtnog doma u Vinkovcima stala je sva publika i još je bilo dosta prostora za otsutne članove udruženja. Od kapaciteta šumarskih prisustvovala su dva profesora iz Zagreba i generalni direktor, a od stranih samo bugarski izaslanik, koji je održao lijep pozdravni govor, na kojega je voditelj skupštine g. Petrović vrlo lijepo odgovorio. Sam tok skupštine bio je hladan i prilično prazan. Nakon raznih formalnosti i pozdrava prešlo se na glavni dio t. j . na predavanje g. Ostojića, koje je u glavnom 649 |