DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 12/1938 str. 40     <-- 40 -->        PDF

na Balkan, kao i s mišljenjem Gottan-a (»Ueber die Coniferen und ihre Verwandtenin
ihrer Vorgeschichte«. Naturwissenschaft. Wochenschau, 1911. S. 384) da su četinari,
pre nego su postali sastavnim delom brdske vegetacije, bili aklimatizovani na život
u močvarama.« Sa šumarskog gledišta zanimivi su navodi o uspevanju omorike u
kulturama. Najopširnije nam o tom govori Böhlje Q. D. (Erfahrungen mit Picea omorica.
U Mitteilungen d. D. D. Geselsch. Bd 27. 1918.). Prema Bohl je-u omorika
što se tiče tla nije nikakav iz birač, ona uspijeva jednako na
pjeskovitom kao i na humoznom tlu, jednako pri studeni kaona vrućini . »Ukratko, omorika je po njemu jedan od najotpornijih četinjara, pa
uspeva i na zemljištu na kome se malo koji drugi četinar može duže vremena zadržati.
O tom pitanju postoje i izvještaji mnogih drugih kultivatora omorike iz raznih
evropskih zemalja, a objavljeni su većim delom u »Mitteilungen der deutschen Dendrologischen
Gesellschaft« od 1901. do 1930. god. Svi ti izvještaji saglasni su u tom da
je naša omorika neobično Iepo drvo i da je otporna prema raznim nedaćama.« Što se
tiče navoda o tlu i ekspoziciji potvrđuju i prirodna staništa u srezu Višegradskom o
čemu se izveštava u posebnom prikazu. Kulture omorike donose niz mutacionih odlika
ali »je zanimivo da ni jedna od tih odlika iz kulture nije do sada nađena na prirodnim
staništima omorike o oblasti reke Drine,« veli Dr Plavšić.


Završni dio Dr Plavšić posvetio je nomenklaturi predlažući za Picea omorica
Panč. naziv omorika, a za Picea excelsa naziv smrča. Hrvatski naziv smreka za Picea
excelsa ne izgleda mu zgodan, jer tom riječi narod u Bosni naziva Juniperus communis.


Ing. O. Piškorić.


POTREBA MODERNIZIRANJA INDUSTRIJE DRVETA.


U današnje vreme, gde se oseća na svakom koraku oštra konkurencija, svaki
poslovan čovek nastoji da smanji troškove fabrikacije. Smanjivanje troškova fabrikacije
postizava se samo modernizacijom odnosno mehanizacijom industrije- pomoću
savremenih tehničkih tekovina.


U našoj državi zauzima u industriji prvo mesto bezuvetno industrija drveta ili,
kako je još mnogi poslovni ljudi nazivaju, šumska industrija. Toga radi zadržaćemo
se isključivo na spomenutoj grani industrije.


Pod modernom strugarom ili pilanom podrazumeva se strugara, gde većim delom
radnu snagu zamenjuju razne mašinske instalacije, kao što su vertikalne i horizontalne
jarmače (Gatter), testere pantljičare (Bandsäge), kružne testere (Kreissäge),
mašine rendisaljke (Hobelmaschine), mašine glodalice (Fräsmaschine), električne dizalice,
elevatori, lančani transporteri, pneumatski transporteri (Exhaustor), transporteri
pantljičari (Bandförderer) itd., jednom reci, gde je rad u stružnici totalno mehaniziran.


Samo jedna potpuno mehanizirana strugara sposobna je da se takmiči i da se
odupre ma i najoštrijoj konkurenciji.


Zadaća, svrha i cilj jedne potpuno mehanizirane strugare leži u tome, da se
troškovi fabrikacije smanje na minimum, a tu zamršenu i tešku zadaću resila je mašinska
industrija na taj način, da je osposobila radne mašine za obradu drveta sa
većim dejstvom na jedan čas, tj. kapacitet radnih mašina na jedan čas povećan je
za 200%.


Moderne tj. mehanizirane strugare daju sledeće pozitivne rezultate:


1. veličina (atar) strugare je reducirana za 50—70%,
2. investicija mašina je povećana za 50—60%,
646