DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1938 str. 7 <-- 7 --> PDF |
"bujica »Koštica« kod Uzice sva se nalazi u gustoj šumi. Opasne i aktivne bujice u gornjem toku »Krševičke Reke« takođe se nalaze u šumi. (SI. 1.) Šta bi ovde preporučili: savetodavci za pošumljavanje? Možda će neko reći: »Kako, zar se samo u tome sastoji uloga šume? Zar šuma ne sprečava degradiranje i ispiranje i odnošenje zemljišta, zar ne sprečava obrazovanje novih bujica?« Jeste, to je tačno, ali sve je to — preventivna uloga, o kojoj će još biti govora. A sada mi govorimo o jednom postojećem aktivnom koritu bujice, a ne o slivu; tražimo sredstvo, da regulišemo jednu aktivnu bujicu. Do sada je reč o pošumljavanju sliva, pošto pošumljavanje samog aktivnog korita ne dolazi u obzir. Nikakvo drveće, koje bismo posadili u korito, nije u stanju ni da spreči navalu vode od nekih 100 kub. mt/sk ni da se odupre takvoj navali. Kad bujica počinje da se obrazuje il da formira svoje korito, ona uvek obara i čupa sa korenjem i stoletna stabla, koja su joj na putu. Na to ne treba dugo čekati. Već prve jaruge od 1 do 2 metra duboke valjaju i stabla stare šume. U početku procesa voda postepeno odnosi zemlju oko gornjeg dela korena: dno pada, žilje izlazi napolje, sve dok znatan deo ne ostane u vazduhu, te stablo pada. Jer sistem žilja predstavlja šuplju mrežu napunjenu rahlom zemljom, te se nakvašena zemlja vrlo lako odnosi iz žila naročito pri većim brzinama. A u bujicama brzina vode je uvek velika, inače ne bi bila ni bujica O pošumljavanju nagiba korita također ne može biti ni govora, jer male sadnice padnu dole pri najmanjem odronjavanju, koje povlači za sobom erozija, odnosno pad dna. A i da pošumimo sliv i očekujemo od toga neke rezultate, onda treba da čekamo bar 20 godina. A bujice ruše naselja, prekidaju saobraćaj, kvare puteve danas, sutra, prekosutra. Stoga i državni i narodni interesi zahtevaju da borba sa bujicama bude efikasna odmah ili bar u toku kraćeg vremena. Sem toga dešavaju se česti slučajevi, kada je uopšte nemoguće pošumljavanje sli|va ili barem nekog znatnog dela površine sliva, a iz razloga, što je sliv zauzet naseljem, voćnjacima, njivama i si. Ako pošumimo neznatin deo sliva, za toliko se i smanjuje uloga šume. Znači, i smanjivanje koeficijenta oticanja, koje smo naveli, vredi tek pri totalnom pošumljavanju sliva, koje je skoro uvek nemoguće. U čemu je onda uloga šume i pošuml javan ja? Ta je uloga u prvom redu preventivna. Ne srne se šeći šuma na strmim terenima i gde usled podesne konfiguracije sliva mogu se obrazovati bujice. Za ovo poslednje nije potreban ni veći pad terena, već njegov reljef i fizička struktura tla. Druga i najveća uloga pošumljavanja jeste osiguravanje planomerno izvedene regulacije bujice. Ovom prilikom moramo se osvrnuti i na terminologiju, koja kod nas ni najmanje nije uređena, te svak upotrebljava izraze, kako hoće. Pod regulacijom treba podrazumevati regulaciju korita posredstvom objekata u samom koritu, na nagibima i na čunu nanosa, jednom rečju na mestima, koja su napadnuta od konce4trisane vode. Pojam uređenja bujica mora obuhvatati sve mere regulacije samog potoka i pošumljavanja sliva, melioraciju područja i t. d. Glavni je zadatak regulacije stabilizovanje aktivnog korita posredstvom objekata, podizanje i fiksiranje dna i nagiba i time sprečavanje erozije i korozije, a u donjem delu — čunu nanosa — neštetno sprovođenje vode sve do glavnog vodenog toka. Tek pod uslovom izvedene regulacije vredi i 541 |