DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1938 str. 5 <-- 5 --> PDF |
koja obiluje aktivnim bujicama, bujice su bile svrstane u referat: bujice, štetočine il bolesti šuma, zaštitne šume i šumski požari... Nesredenost prilika još se jasnije pokazuje u kontradikciji zakonskih propisa sa faktičkim stanjem. Poslednjim pravilnikom propisano je, da režiser radova ne srne biti inženjer, koji nema bar dve godine prakse na bujicama. U isto vreme referent za uređenje bujica ima za neposrednog starešinu šefa šumarskog otseka, koji većinom nema nikakve prakse na bujicama. Ipak taj šef ima svestranu, pa i tehničku vlast, odobrava i menja projekte i kontroliše svu tehničku stranu radova. A kako su bujice isključivo tehnička grana, a nikako administrativna, ovakav nenormalan položaj stvara veće trzavice. Do svega ovog dolazi se isključivo stoga, što ni do danas nisu otvoreni otseci za uređenje bujica, koji su predviđeni zakonom o bujicama, a time je stvorena veća šupljina u celoj organizaciji. Dakle neobaveštena stručna javnost opaža bezuspešne napore bujičarskih organa il ne želeći da pronađe prave razloge, izvodi zaključak, da ne valjaju naprave. Pri tome neće da razume ni to, da ove naprave možda ni za četvrt nisu izrađene onako kako treba i kako je predviđeno u projektu, a sve usled nedostatka kredita. Zašto ovim kritičarima ne padne na pamet, da bil se u vezi sa mostom, koji je slabo izrađen, moglo sa istom logikom i sa istim osnovom reći, da ne vrede svi mostovi i da treba reke preplivati! Oni samo usled totalnog nepoznavanja prilika dolaze do toga, da preporučuju bujičarima, da ostave te svoje naprave, koje ne vrede, i da se late jedinog pametnog sredstva: pošumljavanja. Njihovom pogrešnom shvatanju doprinosi, uzgred budi rečeno, i površno prelistavanje stručnih knjiga o bujicama, gde se posred dosadnih strana sa ciframa i formulama pronađe nešto o koristi pošumljavanja bujica. Rezonuje se pri tome ovako: uzrok pojave bujica je devastacija šuma; vratimo šumu na njeno mjesto, odnosno uklonimo uzrok i bujice će iščeznuti same po sebi. Na žalost, ovakvo mišljenje vrlo je daleko od istine. II. U čemu je ipak uloga pošumljavanja pri radovima na uređenju bujica? Ova je uloga svakako mnogo manja, no što se obično misli. Sa stručnog gledišta ova uloga može se jasno i precizno izraziti. Pošumljavanje, odnosno šuma, smanjuje koeficijent oticanja sa sliva. Za koliko smanjuje, može se videti iz mnogobrojnih empiričnih formula, do kojih se došlo putem dugogodišnjih proučavanja, istraživanja i eksperimenata. Ali isto tako pri analizi svih ovih formula izlazi, da šuma nije jedini faktor u veličini koeficijenta oticanja, već samo jedan od faktora. Po Iszkovskom šuma igra sledeću ulogu: pri močvarnom slivu: bez šume C — 0,05, a sa šumom — 0,035; pri ravnom slivu: bez šume C — 0,1, a sa šumom — 0,06; pri brežuljkastom slivu: bez šume C — 0,35, a sa šumom — 0,3; pri brdovitom slivu: bez šume C — 0,45, a sa šumom 0,40 % što je za bujice najvažnije, pri planinskom slivu: bez šume C — 0,50, a sa šumom — 0,45. Dakle autor pridaje najveće značenje padu sliva, a ne šumi, koja pri većim padovima sliva menja veličinu C samo za 0,05. Saksonska tablica maksimalne vode uračunava upliv šume u mnogo većem razmeru. Ona predviđa tri stepena nagnutosti sliva: slabo nagnut teren, brežuljkast sliv i planinski sliv. I svuda prisustvo šume smanjuje koeficijenat oticanja tačno dva put, napr. pri planinskom slivu dugačkom 539 |