DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1938 str. 42 <-- 42 --> PDF |
Momentano je smolarenje u Španiji u zastoju. Veći deo smolarenih šuma je u rukama nacionalista, cea 80%.* U normalnim prilikama proizvodi se u Španiji oko 28.000 tona kolofona i terpentinskog ulja. Smolari se u provincijama Valladolid, Segovia, Avila, Burgos, Quadalajara, Granada, Malaga. Za nas osobito je važno smolarenje u Grčkoj, budući da smo znatni konzumenti njenih derivata smole. Smolari se na P. maritima i P. halepensis. U toku 1937 god. proizvedeno je kolofona 18.750 tona, a terpentinskog ulja 5.200 tona. Najveći naš uvoz iz Grčke bio je 1935-god., kada smo uvezli kolofona 741 tonu i terpentinskog ulja 208 tona. Usled blizine i niskih cena grčki proizvodi lako su osvojili naše tržište. Grčki izvoz kolofona i terpentinskog ulja upućen je u Italiju, Rumuniju, Nemačku i Jugoslaviju. U bivšoj Austriji smolarenje je jako razvijeno. Smolari se na P. nigra, naročito u blizini Wiener-Neustadta. Godišnja proizvodnja iznosi cea 8.000 tona kolofona i terp. ulja, od koje količine neznatan deo otpada na izvoz. U Nemačkoj smolarenje je slabo razvijeno. Smolarena površina tek ako iznosi 4.000 ha. Nemačka je u glavnom upućena na uvoz ovih produkata. Poljska smolari na P. silvestris. Godišnja proizvodnja iznosi 5.000 tona kolofona i terpentinskog ulja, koja količina zadovoljava njenu potrošnju. U Bugarskoj otpočeto je sa smolarskim opitima 1934. god., izvodi ih prof. ing. V. S t o j a n o v na P. silvestris. Cilj je ovih opita, da pruže jasnu sliku prinosa po stablu. Prema dosadašnjim rezultatima svi su izgledi, da će se i u Bugarskoj uvesti racionalno smolarenje. Godišnja potrošnja kolofona iznosi cea 700 tona.** Iz same proizvodnje u pojedinim državama možemo zaključiti, kolika je važnost i potreba za planskim smolarenjem kod nas. Naša sadašnja proizvodnja od svega 150 tona smole toliko je beznačajna prema našoj potrošnji od preko 2.000 tona kolofona i 450 tona terpentinskog ulja, da je prosto nezapažena u našem privrednom životu. Verovatno i mnogi šumarski stručnjaci neznaju za ovu jedinu smolarsku režiju usled njenog valjda malog delokruga u odnosu na celokupnu šumarsku privredu kod nas. Ipak ovaj skromni početak treba sa simpatijama da bude primljen od naše stručne javnosti i da omogući prelaz na intenzivnije smolarenje na većim površinama u što skorije vreme. Stvaranjem nacionalne smolarske industrije pružićemo mnogim industrijama, a naročito industriji narodne odbrane, još veći zamah, što treba i da bude cilj državne politike. Résumé. L´auteur expose la nécessité de l´industrie résiniere en Yougoslavie. Notre consommation de colophane est 2000 t. et de l´essence térébinthine 450 t. Parce qu´il existe des pineraies dans la Serbie du Sud et dans la Bosnie, il est d´une nécessité qu´on commence le plut tôt possible avec le gemmage intensif. En Yougoslavie n´ existe que l´industrie résiniere de l´Etat dans la Serbie du Sud aux environs de Skoplje dont la capacité a présent est trop petite. En 1937 on a obtenu 150 t. de la résine et en 1938 on a prévu 185 t. Puis, il existe un grand nombre des champs d´essais pour les recherches sur le gemmage de Pinus nigra, P. silvestris, P. peuce et P. leucodermis. * Naval Stores Review 7 mai 1938 g. ** Detaljnije vidi God. agron-lesovod. fakulteta 1937 g. 576 |