DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1938 str. 4 <-- 4 --> PDF |
pola milijarde.´ Ako želimo da regulišemo bujice u toku od 15 godina, što nije malen rok, onda bi svake godine trebalo kreditirati radove sa 30 miliona dinara. Međutim godišnji budžeti nadležnog za to resora šuma iznosili su: od 267.000 d. u 1933/34 budžetskoj godini do 3,310.000 d. u 1937/38 godini, a prosečno za ovih poslednjih 10 godina svega oko 700.000 d. godišnje, ne računajući neznatne doprinose banovina. U ovom predračunu preterano smo skromni, jer postoje i čekaju na svoje uređenje bujice sa mnogo većom predračunskom sumom od 2.2 miliona dinara. A da smo radili tako solidno, kao što je to bilo u Dalmacija pre rata, to bi za jednu opasnu bujicu trebalo i do 20 miliona, 0 čemu se može čovek lako uveriti pri obračunu kubnih metara objekata u bujicama kod Kotora i Budve. Ovakve za nas kolosalne cifre nije mogla shvatiti neupućena javnost, a ni sada ih ne shvaća, to više što propaganda u korist ovih u svojoj suštini krajnje neophodnih radova kod nas nije postojala, pa ne postoji ni sada. A bez stručne propagande ništa se ne postiže. Niko, naprimer, ne sumnja u neophodnost puteva i niko se ne čudi silnim milijardama, koje su na njih utrošene. A ipak saobraćajni inženjeri neumorno agituju u korist svojih radova i u stručnoj, a možda još i! više u dnevnoj štampi. Za to vreme naši stručnjaci ćute. Da ne govorimo 0 dnevnoj štampi, kada pregledamo za sve godine naš stručni časopis »Šumarski List«, dobijamo utisak, da kod nas ne postoje bujice (kamo sreće!) ni uređenje bujica. Za čudo, skoro ni jednog stručnog članka, niti kakve rasprave po pitanjima 0 uređenju bujica. Istovremeno sve druge grane šumarstva najdetaljnije i najiscrpnije iznose i raspravljaju sva svoja i manje značajna pitanja. To dokazuje, da se služba za uređenje bujica još nije kristalizovala, nije primila konačne i određene forme. Sem toga i stručno osoblje kod nas je suviše malobrojno. Stare generacije većim su delom otišle sa životne pozornice ili su penzionisane, a nove tek se uče i snalaze. Na terenu organi za uređenje bujica u većini su zastupljeni pripravnicima sa školske klupe. Istovremeno bujičari se nalaze pod pritiskom sa svih strana, pod povicima, da su oni nadležni za uređenje bujica i da moraju najedanput te bujice i urediti. Ali autori takvih napada odmah se prave nevešti, kad im se odgovara aksionom, da je za rad potreban novac. Nije onda ni čudo, da se naši organi teško snalaze pred ogromnom količinom posla, pred krajnjim nedostatkom sredstava i osoblja kao i pred opštim nerazumevanjem i neobaveštenošću. Od čega to nerazumevanje dolazi, vidi se iz toga, što je nedavno jedan inače u svojoj struci istaknuti građevinski inženjer izjavio u »Politici«, da »naprave« u bujicama ništa ne vrede, te da bujice treba jedino pošumljavati. Šta više i mnogi šumari dele ovakvo mišljenje i propovedaju pošumljavanje kao jedini efikasni lek, a 0 napravama govore sa preziranjem. Takvo skroz pogrešno mišljenje štetno deluje na uspešnost radova naročito usled nenormalnih prilika, u kojima se sada nalazi služba za uređenje bujica. Bujice su jedan od mnogobrojnih referata u šumarskim otsecima banskih uprava. One su veoma često stavljene u jedan rang sa lovom, a ponekiput, čak ni to, nisu čak ni zaseban referat. U jednoj našoj banovini, 538 |