DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1938 str. 37 <-- 37 --> PDF |
larska industrija kod nas iz nepoznatih razloga nije se mogla ostvariti i pored potrebe, koju već odavna osećamo. Veliki kompleksi crno-borovih šuma koji bi državi pružili osetne prihode, da su privedeni smolarenju, ostali su i dan danas da očekuju po svoj prilici udar sekire sa jednim ubedenjem, da je pojam rentabiliteta u ovom slučaju najbolje rešen. Osim toga u našoj stručnoj literaturi, koja je u prvom redu pozvana, da smolarsko pitanje i kod nas pokrene, vidimo jedno krajnje neinteresovanje, sa izuzetkom svega nekoliko članaka, koji su napisani od strane g.g. prof. dr. Ugrenovića, ing. Markovića i ing. E m a.* Prema njegovoj važnosti smolarenju bi se trebala pokloniti veća pažnja s obzirom na sve veću potrošnju kolofona i terpentinskog ulja kod mnogih industrija. I pored toga što smola spada u sporedne šumske produkte, u više slučajeva prihodi od smolarenja mogu biti vrlo unosni, kao što je n. pr. u francuskom Lande-u i u S. A. D. (u Georgiji i Floridi). Danas u modernom šumarstvu pojam glavnih i sporednih šumskih produkata izgleda da je bar donekle preinačen u korist ovih poslednjih, Sve objektivne kalkulacije opravdavaju smolarenje i iz jednog važnog razloga, a to je, što se ovim načinom ne remeti onaj potreban sklop šume, koji bi bio prekinut, kada bi se dotične šume sekle. Ukratko rečeno, smolarenjem produžuje se život jednoj šumi i pod najidealnijim uslovima omogućava se njena regeneracija. Neosporno se kod nas površine pod šumom svakog dana smanjuju usled privođenja rentabilnijim kulturama, a delimice i usled devastacije, Mnogobrojna pošumljena peskovita zemljišta, naročito ona u Francuskoj i bivšoj Austriji, privedena su smolarskoj privredi, kako bi na neki način davala bar izvesne prihode, a da se teškom mukom podignute šume održe što duže. Slika 1 pokazuje deo šume pored Atlantika. Glavni razlozi, koji nas upućuju na racionalno industrijsko smolarenje na široj osnovi, su sledeći: 1) Naša godišnja potrošnja kolofona iznosi iznad 2000 tona, a terpentinskog ulja cea 450 tona. Za ove količine plaćamo inostranstvu sumu od preko 10 miliona dinara. S obzirom na pogodnost smolarenja kod nas ova bi suma jednim delom bila za isplaćivanje siromašnog radništva, te bi se u smolarenim krajevima delimice resilo pitanje nezaposlenosti. Zatim, ova suma bila bi u neku ruku nacionalna prištednja, jer ne bi teretila naš trgovački bilans. 2) Izvesni kompleksi crno-borovih šuma u Bosni i Južnoj Srbiji vrlo su pogodni za smolarenje, te investirani kapitali mogli bi se lako amortizirati. Treba obratiti pažnju na to, da po mogućstvu ima u blizini puteva, radi lakšeg prenosa dobijenog materijala. 3) Treba stvoriti u zemlji potrebne količine derivata smole za nesmetani razvoj industrija, koje ih troše. Najviše troše kolofon industrija lakova, industrija hartije (prof. ing. V. S t o j a n o v upoređuje kolofon i celulozu za fabrikaciju hartije sa * članci, koji se odnose na smolarenje: 1.) Ugrenović-Šolaja, Glasnik za šumske pokuse god. 1931 i 1937; 2) A. Oerstmann, Š. L. str. 142 od 1917 god.; 3.) Ugrenović, Š. L. mart 1928 g.; 4.) Š a c k i, Š. L. od 1928 g.; 5.) Lj. Marko v i ć, Š. L. april-maj-juni 1934 g., »Luč« 1938 g. i u dnevnim listovima; ..) Em, Š. L. april-maj-juni 1934 g. 571 |