DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1938 str. 28 <-- 28 --> PDF |
zamenjivati kamene i druge skupe objekte objektima od živog pletera i ne samo to, već i delove izvesnih objekata, kao što su napr. zidovi kanala, potslaplja. Ne treba zaboraviti, da želja za izvođenjem što jevtinijih kamenih objekata dovodi do toga, da ovi objekti postaju pomični i odlaze. Ako se sruši kamena pregrada, šteta se izražava u desetcima hiljada dinara; ako se sruši pleter, šteta je u stotinama; pleter se može i popraviti, a kamena pregrada skoro nikako, već je potrebno ponovo zidati. To ipak ne znači, da se bez kamenih betonskih i dr. objekata može da prođe, ali njihova se izrada mora ograničiti na mesta, gde je to zaista potrebno i neophodno i gde se oni ne mogu zameniti. Prilikom pitanja ekonomisanja pri uređenju bujica treba spomenuti jedan način, koji dozvoljava ekonomisanje, a bez ikakvog uštrba za solidnost radova. To je sistem koncentracije vode tamo, gdje je bujica razgranata i sastoji se od više aktivnih ogranaka. Nasipčićima manje visine, u koliko to dozvoljava konfiguracija terena, zaštićuje se glava bujice od celokupne vode, koja dolazi sa sliva i odvodi se u drugo korito. Pad ovih nasipa ne srne biti velik: prema stanju terena oko 0,005. Napadnutu uzvodnu stranu takvih nasipa dovoljno je osigurati busenjem, jaruge, koje se nađu na putu ovog nasipa, treba osigurati već soliđnijim nasipom. Priložena šema jasno pokazuje sam princip (SI. 12). U zaštićeno korito više ne dolazi voda, već samo kišnica sa nagiba, koji predstavljaju \eoma neznatnu površinu. Procesi erozije i korozije odmah prestaju i bujica se ugasi sama po sebi. Nikakvih objekata ovde ne treba, već treba pošumiti dno eventualno i nagibe. Ogranak, u koji je sprovedena voda, treba već regulisati objektima u sistemu. Količina objekata ne zavisi od količine vode, već od pada dna. Količina vode zahteva samo veće dimenzionisanje objekata. Pretpostavimo, da imamo dva ogranka sa istom dužinom i istim padom, iste geološke formacije. Površina sliva svakog ogranka iznosi 2 kv. km. U svakom ogranku trebalo bi postaviti po 20 kamenih pregrada, svega 40. Odvođenjem vode jednog ogranka pretvaramo površinu sliva drugog u 4 kv. km., čime se dobija dupla količina maksimalne vode (u stvari neće biti dupla, pošto pri većem slivu koeficijent oticanja je manji). Kakve izmene mora pretrpeti u svojoj konstrukciji pregrada sa istom korisnom visinom, a koja je bila projektovana s obzirom na sliv od 2 kv. km. Pretpostavljajući, da u prvom slučaju debljina sloja vode nad krunom iznosi 0,5 mt., a u drugom (primajući u obzir povećanje doticajne brzine) 0,8 mt., iz formule: .=. (—0,183+ y 0,22(1,6+-^-) + 0.001 I, nalazimo, da pri H = 2,0 mt. debljina krune pregrade pri p == 0,5 iznosi 0,99 mt., a pri p = 0,8 mt. da iznosi 1,08 mt., što sa neznatnim povećanjem kubature krila predstavlja razliku u kubaturi objekta svega oko 10%. To bi značilo, da je u mesto 40 objekata potrebno podići 20, a njihova će kubatura iznositi onoliko, koliko iznosi kubatura 22 prvobitnih pregrada. Razume se, da ovaj vrlo jednostavni primer pokazuje samo opšti princip. U pojedinim slučajevima ušteda na kubaturi i broju objekata može biti mnogo veća, napr. kada ima mogućnost odvođenja vode od 2 ili više ogranaka. 562 |