DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1938 str. 26 <-- 26 --> PDF |
pošumljavaju široko dno, fiksiraju ga i obrazuju prilično velike deponije materijala. Njihova konstrukcija zadovoljava: postizavanju minimuma pritiska materijala na uzdužni metar objekta, minimumu debljine sloja vode u proticajnom otvoru, maksimumu zadržanog materijala na uzdužni metar i brzom obrazovanju nožica fundamenta za strme nagibe putem stvaranja paraboličnog profila poprečnog preseka. Inače, sem ukidanja potslaplja, način izrade pletera isti je kao i za obične pregrade od živog pletera (SI. 5). Kod nas su primenjene jedino u bujici »Vrbanov Dô« u srezu preševskom. V. Kako nemamo dovoljno sredstava za uređenje bujica, potrebno je što više (gdegod je moguće) primenjivati žive objekte. Potrebno bi bilo osnovati jednu oglednu bujicu za detaljno proučavanje primene živih objekata, naročito u vardarskoj banovini, koja ima najviše uslova za tu primenu. Da je ovaj sistem zaista mnogo ekonomičan, možemo se uveriti iz proračuna. Ako jedna pregrada od kamena u cementnom malteru sa korisnom visinom od 2,40 mt i pri određenoj širini stoji 15000 dinara, za istu korisnu visinu potrebno je 4 pletera iste širine, a visine od 60 cm. Takvi pleteri dobro izrađeni stoje po 400 din. ili svega 1600 dinara, a osiguravaju istu dužinu aktivnog korita. Pregledajmo ovaj slučaj sa svih strana. Razume se, da jedan veći objekat zadrži mnogo više materijala nego nekoliko manjih sa istom sumarnom visinom i podigne dno na veću visinu. Šta se postiže podizanjem dna? U prvom redu deponovanje materijala u većoj količini. Ali bilo bi nelogično stvarati veće deponije materijala, a istovremeno ostavljati izvore obrazovanja tog materijala., odnosno neregulisane aktivne delove korita. Regulacija bujice je potpuna tek kada su ugašeni svi vulkani materijala. Delimična regulacija aktivnog poteza ima opravdanja tek tada, kada je ona silom prilika privremena i nastavlja se u dogledno vreme. Ovo pitanje nije sporno, pa ma kakvi objekti budu primenjeni. Ako su to kamene pregrade, one se moraju projektovati na potrebnim mestirna aktivnog korita, koje se time stabilizira. Kada se na istoj dužini izrade objekti sa manjom visinom u potrebnom broju, rezultati fiksiranja dna isti su: erozija je zaustavljena. Razlika između većih i manjih objekata sa istom korisnom visinom jeste u tome. što se dalji materijal obrazuje ne od raspadanja ili izlokavanja dna, već od rušenja nagiba, koji padaju u toliko više, u koliko pada dno. Kada je dno zafiksirano, rušenje nagiba se nastavlja, ali sada već ima svoje vremenske i! dimenzijske granice. Naime, nagib će se rušiti sve dok ne primi prirodni ugao rušenja. Pri tome se mora obrušiti i deo obale u izvesnoj širini. Što je više podignuto dno, to je manje intenzivan proces oburvavanja i to će se brže svršiti. Inače, posle stabilizacije dna materijal dolazi isključivo od rušenja nagiba pri procesu obrazovanja prirodnog ugla rušenja: to je ostatak materijala. I ako on još jedan poslednji put prođe kroz bujicu u relativno manjoj količini, kao što je prolazio pre toga hiljade puta, od toga neće biti štete. To je poslednji trzaj ukroćene životinje (SI. .). Dakle razlika je u tome, koju širinu obale treba spasti. Ako su u blizini zgrade, naselja, skupoceni objekti, potrebno je što više podignuti dno i time zaustaviti rušenje obale. Ali obično takvih delova bujice je malo i desetak metara obale, koja se sastoji od ispranog sterilnog zemljišta, ne igra velike uloge. Prema tome svuda, gdje je moguće, treba 560 |