DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1938 str. 24 <-- 24 --> PDF |
Što se tiče dvostrukih pletera, koji su spomenuti u nekim udžbenicima, oni po našem mišljenju, osnovanom na dužem posmatranju, nisu mnogo praktični. Morali bi se primenjivati tamo, gde je potreban pleter veće visine, pošto bi se jednostruki pleter usled pritiska zemljanog tereta ispupčio i pokvario. Ali drugi pleter ne rasterećuje na mnogo taj pritisak. S druge strane umesto potrebe osiguravanja od izlokavanja samo jednog pletera ovde treba osigurati dva napadnuta mesta i mogućnost izlokavanja povećava se. Stoga u slučaju potrebe viših pletera u većini slučajeva bolje je postaviti jednostruki pleter potrebne visine i osigurati ga jakim hrastovim koljem, koje treba vezati ankerima. Ali još su stabilnije pregrade od fašina i to već zbog svoje debljine. One su skuplje. Da pregrada od fašina bude stabilna, potrebno je pri izradi još na nogarima što više stegnuti fašinu, da bude dovoljno sabijena i da između pruća bude što manje šupljina. Pri tome treba paziti, da žica ne preseče pruće na periferiji fašine, te upotrebljavati žicu odgovarajuće debljine. Ne bi trebalo da prečnik fašine bude veći od 30—35 cm. Fašine pri polaganju treba vezati za kolje, a dobro je da se kolje postavi u dva reda uzvodno i nizvodno od fašina. Između većih kolaca od tvrdog drveta treba metnuti u red i vrbovo kolje. Podslaplje takode treba praviti bilo od kaldrme sa zubom od pletera, bilo od fašina; ako je fašina dobro izrađena, ona čak bolje izdrži u podslaplju nego kaldrma. Obično kolje tera najbolje u sredini pletera, a manje u krilima pošto je tamo uzdignuto nad vlažnim horizontom. Stoga treba povećati podzemnu dužinu kolja u krilima, jer je najvažnije da kolje raste što bolje baš sa strana pletera. Pruće se teže prima od kolja i zahteva više vlage. To je prirodno s obzirom na to, da je njegov deo, koji se nalazi u nasipu, nesrazmerno manji. Ipak u ovom pogledu najvažnije je da se u prvom redu primi kolje, koje sastavlja ošnov pletera i osnov ovakvog pošumljavanja. Ako se kolje dobro primilo, a pruće nije ili ako je pruće ošvećeno, uvek postoji mogućnost isplesti novo pruće oko već proraslih kolaca. Na dobro izrađenim pleterima vrba raste vrlo brzo. U bujicama »Vrbanov Dô« i »Bela Dolina« u srezu preševskom srednji godišnji prirast dostigao je do 3 mt., u bujici »Sedrenik« sreza sarajevskog prirast je iznio 2,30 mt. i to za prvu godinu, a prva godina obično osigurava i dalji uspeh, pošto stvara aparat i sistem žilja. Upotreba suvih, mrtvih pletera nikada nije preporučljiva već stoga, što uz isti trošak oni veoma brzo istrunu ii raspadnu se. Stoga se prime- r.juju u izuzetnim prilikama: kada treba na brzu ruku zaustaviti kakvo odronjavanje, pa i to privremeno. Kao što se vidi, glavna osnova primene živih objekata, to su povoljni uslovi vlažnosti na dnu korita, a donekle i na čunu nanosa stoga, što svaka bujica predstavlja žleb, po kojem otiče sva voda sa sliva. Vrba je hidrofil, ali nije nikakva vodena biljka, te uvek ima dovoljno vlage za svoj opstanak na dnu korita. Naravno treba uzeti u obzir mogućnost pada vlažnog horizonta u toku sušnih perioda i stoga uzimati što veći podzemni deo kolaca bilo u pleterima, a naročito na čunu nanosa. Pošto kambium vrbe stvara žile kroz koru i to odmah na ćelom podzemnom delu kolja ili reznice, privremeno presušivanje samo gornjeg sloja ili žila u ovom sloju neće povlačiti za sobom propast sadnice. Nije 558 |