DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1938 str. 14 <-- 14 --> PDF |
po 24 cm, za prvu godinu dala je rod od 160.000 reznica dugih po 38 cm., ili od 30000 uzdužnih metara šiba dobijeno je 60000 uzdužnih metara šiba ili 200%. Kvalitet uzgojenih reznica je odličan, pošto su iste u aprilu mesecu 1934 god. posađene kod željezničke stanice Ristovac sa 100%-nim uspehom i početkom jula prve godine pokazale su prirast od 70 cm do 2 mt. Šarenilo prirasta i razvitka vrbe na čunu nanosa nije ni u koliko smetalo iskorišćavanje materijala. Tanke i kratke šibe (od 2—5 mm debljine i do 50 cm. dužine) iskorišćene su za dalje podizanje plantaža, a veće šibe mogu biti iskorišćene za pletenje korpa, jer je praksa pokazala, da se i tanke šibe mogu sa velikim uspehom upotrebiti kao reznice, a pri povoljnim prilikama, kao što su kod Ristovca, one će dati u toku od 2 meseca šibe dvaput deblje od posađenih reznica. Jedina mana tankih reznica — da se ne mogu saditi običnim zabadanjem — ovde ne igra ulogu, pošto se u krupnom pesku uopšte ne može vršiti sadnja ubadanjem, već samo sa željeznom šipkom. Značaj opita sa uzgojem plemenite vrbe na čunu nanosa mnogo je veći, no što neki misle. I ako se već odavno poplavna područja iskorišćavaju za kulturu plemenitih vrba, nitko, izgleda, nije pokušavao sa pošumljavanjem čuna nanosa. I od strane stručnjaka i od strne narodnih masa čun nanosa se smatra kao apsolutno neupotrebljivo, za uvek upropašćeno tlo, koje se ne može iskoristiti ni za ispašu, pošto ovde ne raste ni korov. Ovaj prvi eksperimenat, vršen uzastopce 2 godine, pokazao je vrlo dobar uspeh (na osnovu faktičnih podataka i postignutih rezultata), a za treću i četvrtu godinu treba očekivati mnogo veći prirast i to iz dva razloga: 1. što tek tada počinje obrašćivanje donjeg preseka reznice, koje će biti u punom toku u trećoj i četvrtoj godini; 2. što će korenje u toku treće godine stići do dubljeg vlažnog sloja i izbeći takozvani mrtvi horizont. Sem navedenog, ovakovo pošumljavanje nanosa ima veći značaj u regulaciji bujica s razloga, što je ovo jedini put do rentabiliteta radova, kojim će se zainteresovati narod i podstreknuti na aktivnu i energičnu borbu sa bujicama. To je razumljivo s obzirom na to, da su do sada regulacije samo sprečavale zlo, a nisu doprinosile nikakav dobitak, drugim recima: bile su nezavršene melioracije. Na osnovu svega navedenog trebalo bi da nadležni organi posvete veću pažnju ovom pitanju i stvore mogućnost za dalje radove, to vise što ovi zahtevaju utrošak relativno neznatnih suma. Ako se vršu izgradnja kanala kroz čun nanosa, u njemu bi trebalo predvideti naprave za natapanje plantaža. Pored plemenitih vrba na gornjem delu istog čuna nanosa posađeno je kolje bele vrbe kao palisada. Na desnoj strani čuna bela vrba je dala prirast za 3 godine oko 2,50 mt, a u sredini i ako vegetira, zakržljala je. Ovo se da objasniti time, što su uslovi vlažnosti nepovoljni. Isto tako negativno upliva i veliki nadzemni deo kolja. Bela vrba u pleterima u koritu bujice dala je vrlo dobar rezultat, godišnji prirast dostiže i do 3 mt., što je već iskorišćeno, a grane su posečene krajem druge godine i upotrebljene kao materijal za dalje pošumljavanje korita. Ista bela vrba na čunu nanosa bujice Bela Dolina dala je prirast od 4—5 metara. 548 |