DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1938 str. 13 <-- 13 --> PDF |
Ipak su rezultati bili izvanredno dobri: plantaža plemenite vrbe dala je dobar urod i skoro nije zaostala od drugih plantaža, koje su u normalnim prilikama. Najveći prirast vrba je dala u maju mesecu i to sa oko 60 cm., najmanji u toku sušnog avgusta. U pogledu pojedinih mesta u prirastu je bilo dosta šarenila: naime na uzvišenim gredama čuna nanosa prirast je najmanji, oko 50 cm, što je uostalom potpuno razumljivo, a u nizinama, udolicama i jarugama mikroreljefa prirast je iznosio 2,50 mt. Razume se, da je upliv navedenih negativnih prilika trebalo nadoknaditi odgovarajućom negom. Stoga se prašenje vršilo u toku 1933 godine 10 puta. Kiša se mogla iskoristiti samo jedan put i to kasno krajem jula meseca. Voda se delila na više struja, tako da je natopljen veći deo kompleksa. SI. 4. Poslednja pregrada od pletera i palisada od vrbovog kolja u bujici »Beloj Dolini« u srezu preševskom. Fotografisano je nakon 3 meseca od izrade. Kao opšte pravilo, sve su vrste dale veći prirast na donjem delu čuna nanosa, u kojem ima više vlage, a najveći je prirast zabeležen u blizini Krševičke reke, gde se već oseća blizina podzemnih voda. Znatan prirast takode je u dugačkim udubinama i jarugama, a bez obzira na kotu i udaljenost od Krševičke reke. Što se tiče pojedinih vrsta, one nisu pokazale neku naročitu razliku u prirastu i habitusu pri istim uslovima. Jedino bi se moglo reći, da S. americana bolje podnosi sušu od ostalih i ako po svojoj prirodi raste nešto sporije. Vegetacija ove vrste trajala je za oko 20 dana duže od S. viminalis i amigdalina. Inače S. viminalis dala je najveći prirast. Postotak primanja reznica je 100. Cifre će najbolje pokazati rezultat matice plemenitih vrba u Vrbanovom Dolu za 1933 godinu. Plantaža zasađena sa 125.000 reznica dugih 547 |