DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 9 <-- 9 --> PDF |
sticaj socijalnih i političkih prilika. Čudo je, kako je g. kritičar tako brzo zaboravio sve te, ponekad nepreodolive prepreke za čuvanje šuma! Pa zar je potrebno govoriti o tome, što svak zna! Kritika kao da živi u oblacima, a ne na našoj grešnoj zemlji! Lako je proglasiti na hartiji neku šumu za zaštitnu na osnovu paragrafa tog i tog, ali nije lako to provesti u život. I ako mi se bez osnova predbacuje, da potcenjujem rad na pošumljavanju, ja sa većim osnovom mogu zameriti, da g. Krsti ć jasno potcenjuje rad šumara na zaštiti šuma, kao da ne zna za razloge neuspeha. Jer što je u ovom slučaju veoma važno, do tog neuspeha nikako ne dolazi krivicom samih šumara. Dakle, ako dobijemo odgovor, zašto na jednoj strani pošumljavamo, a na drugoj strani ne možemo sačuvati postojeće šume, tek ondr* dolazi na red i pitanje rezon d´etra naše stanice. Pored toga kritika kaže, da postoji mnogo drugih pitanja, koja su važnija od pitanja, kojima se bavi stanica. Dabome, postoji. Postoji pitanje tuberkuloze, pitanje slinavke i šapa i još bezbroj drugih, koja su možda mnogo važnija pitanja od onih, koja je pokrenula stanica. Po našem mišljenju to još ništa ne znači. Ali po mišljenju kritike to znači, da sva ta pitanja treba razvrstati po rangu i baviti se samo onima, koja će stati na čelo rangliste. Šta će biti od toga? Onda bi trebalo, da svi šumari napuste drugi posao, navuku uniforme, naoružaju se i odu braniti šume od bespravnih seča. Tako bi bilo i u drugim strukama. Zašto napr. postoje pozorišta, koja subsidira država, kada je još izvestan deo našeg naroda nepismen i kad osim toga nema sredstava za dovoljan broj1 škola i učitelja? Zar nije onda racionalno zatvoriti sva pozorišta, a na račun stvorene uštede otvoriti nekoliko osnovnih škola? Mislim, da je ova analogija sasvim na mestu kao odgovor na tvrđenje, da nije potrebno izučavati biološka svojstva šume. Pri tome bi trebalo reducirati i prof. B a 1 e n a, pošto on tvrdi: »Da bi rad oko podizanja šume na kršu mogao biti što uspešnijil, potrebno je i sa naučnog gledišta osvetliti mnoga pitanja. « A, tako li, gospodo profesori! Treba vas sve zajedno sa fakultetima reducirati, pošto nikakva pitanja ne postoje, kaže kritika. Ali mi, šumarski redovi1, moramo odgovoriti kritici: zar se može uspešno raditi sa šumom bez poznavanja bioloških svojstava šume? »E, prećera li, prećera ta kritika«, kao što bi rekao poslanik Stojadin iz »Ošišanog Ježa« Dakle, ako hoćete, g,g. kritičari, naša je stanica u šumarstvu isto, što je pozorište u narodnoj prosveti. I kao što pozorište ima svoju određenu i korisnu ulogu, tako će i stanica doprineti veću korist za rešavanje mnogih još nerešenih pitanja u pošumljavanju. Druga kritika — kritika od strane šablona, mrtvih forma i zastarelih tradicija — kaže, da smo uopšte protiv crnog bora. Ni to nije tačno. Ima, i to verovatno velikih, površina krša i goleti, za koje najviše odgovara baš crni bor. I mi smo rekli, da treba tačno provesti granicu, gde treba saditi crni bor, a gde bi on predstavljao suvu štetu. Rekli smo tačno i jasno, da se baš u tome prave velike greške, što se crni bor sadi i tamo gde mu nije mesto. I za određivanje boniteta nama trebaju ogledi, i ako kritika poriče potrebu ogleda. Jedinu, na prvi pogled, ozbiljniju primedbu vidimo u tvrđenju, da ogled treba provoditi u samom radu. Ali se to ipak nigde ne radi, stoga što je to u većini slučajeva nemoguće. Za veće radove uvek se vrše prethodni ogledi. Zašto bi inače 395 |