DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 8 <-- 8 --> PDF |
I problem pošumljavanja postoji i to još kako velik! On je već u tome, što imamo milione hektara, koje tek treba pošumiti; i ovo je činjenica, koja se ne da oboriti neosnovanim optimizmom g.g. kritičara, da je sve lepo na našoj najlepšoj planeti. Da je bilo i da ima očajnih neuspeha u pošumljavanju, to je činjenica. Već smo naveli dosta citata iz opažanja naših stručnjaka i zvaničnih podataka, a namerno smo uzeli u obzir baš informacije samog g. Krstića. Zašto u svoje vreme g. Krstić nije oborio sve te mnogobrojne navode, ako su netačni? Zašto je na kraju krajeva on sebi dozvolio »potcenjivati« uspehe postignute na ovom polju? Zašto nije pokušao oboriti one strašne cifre troškova za jednu uspelu sadnicu, navedene kod prof. B a 1 e n a? Zašto nije napao na Lj. M a r k o v i ć a, dugogodišnjeg radnika na pošumljavanju krša i goleti, kad je taj tvrdio baš ono, što sada tvrdimo mi? Zaista, čudnovata logika! Ako svaki šumar zna, kako treba raditi, zašto nije radio? Ili tek valjda g. K r s t ü ć ne smatra, da je bilo dobro rađeno na Ovčem Polju i na mnogo drugih mesta, gde je sve bilo — kako konstatuje prof. B a 1 e n, Španovićidr . — više puta pošumljavamo i sve je redovno uginulo. Šta sad treba da radi g. kritičar? Oglasiti sva mišljenja i sve informacije naših stručnjaka za jeres i viknuti: raspni ih! To kritika i radi navodeći problem seča i uništavanja šuma. Zašto, pobogu, radi stanica u Sarajevu na nekakvom uzgoju šuma, pa još ekspresnih, upotrebljavajući čak i đubriva, kada se u isto vreme uništavaju postojeće šume. Samo zašto se g. K r s t i ć okomio tek sada i to na stanicu, koja proučava pitanja pošumljavanja, kad bi se po svojoj logici pre svega trebao oboriti na celokupno veštačko pošumljavanje. Stanica je po obimu rada i po troškovima jedna kap u moru truda, vremena i novca, koji se trošio i troši na pošumljavanje krša i goleti. Zašto zaista na jednoj strani sa velikim žrtvama pošumljavamo, a na drugoj uništavamo postojeće šume u mnogo većem obimu odnosno ne umemo da ih sačuvamo? Ovo pitanje postoji i postojalo je i ranije i osnivanje stanice nije ništa, ama baš ništa u njemu promenilo i s tim pitanjem nema nikakve veze. Kritika po svom običaju ne dovodi do logičnog kraja svoju misao. A dovedena do kraja, ta bi teza značila ništa drugo, nego da treba reducirati sve organe za pošumljavanje, počev od otseka u ministarstvu. Pustimo ipak, da na ovu temu odgovori g. Lj. M a r k o v i ć: »Mnogi će nam zameriti, što smo prvo uzeli u rad pošumljavanje goleti, koje je za sada još eksperimentalnog karaktera, a nismo prešli na čuvanje postojećih šuma, ali te zamerke otpadaju, kad se ima u vidu da je neophodno potrebno što pre obući u zeleno ruvo tužne predele oko sela i gradova, kako bi stanovništvo shvatilo značaj šume ...« (Šume i šumarstvo, str. 5). I mi ćemo odgovoriti, zašto do sada nije ukinut rad na pošumljavanju. Zato, što je uništavanje šuma pitanje čisto socijalno, pošumljavanje je većim delom tehničko, u mnogo manjem obimu socijalno, a zadaci stanice u njenom okviru — čisto su tehničke prirode i kao takvi tek će poslužiti za rešenje socijalnih pitanja. Sve ima svoje granice i određeni delokrug. Zato nije logično, što g. Krsti ć u svojoj kritici tako mnogo govori o sečama. To je pojava negativna, pojava, koju treba sprečiti, koja se sprečava i u koju svrhu postoje izvesni zakoni i organi. Da ovde ne ide sve kako treba, tome nisu ni najmanje krivi ti organi, već 394 |