DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 32 <-- 32 --> PDF |
Pri tome mi moramo dati režiserima radova izvesna tačna uputstva, jer na ovom ogledu, u prvoj fazi, ni! u kojem se slučaju ne sme primenjivati metoda od po 20 para. U početku mora se pružiti kulturama svakako intenzivnija nega, da bi sadnice sigurno ostale u životu. Tek se posle toga mogu smanjivati uzgojni troškovi i utvrditi njihov minimum. Pošto su sreski referenti preopterećeni svojim redovnim poslom, a neki možda neće imati dovoljno interesa za ovaj rad, mislili smo otvoriti filijalne stanice, svakako u neposrednoj blizini terena za redovno pošumljavanje, tako da bi se te filijale ipak nalazile pod nadzorom sreskog referenta. Ovde bismo podigli prethodne i prelazne kulture, terajuće vrste, vetrobrane, a u izvestnoj količini primenili bismo i đubrenje sa odgovarajućom metodom negovanja. Da rezimiramo. Nikada nismo tvrdili, da šumske sadnice, ako ´ih dubrimo, mogu biti direktno rentabilne, kao vrednost drvne mase buduće sastojine. Postavili smo sasvim drugu, tačno određenu tezu: velike troškove na intenzivnom podizanju šuma treba smanjiti ili eliminisati uvođenjem rentabilnih kultura i to stoga, što su sredstva za intenzivno podizanje šuma i za uzgoj rentabilnih kultura istovetna ili ista. A što se tiče navoda o pošumljenju površine od 800.000 ha u Francuskoj, moramo da primetimo ovo: Izgledalo bi prema tim navodima, da su Francuzi došli nasumce sa sadnicama u kantama i bez ikakvih naročitih priprema da su počeli saditi, a sadnice da su poterale odmah kao po komandi. Naprotiv, još i te kako su Francuzi studirali sva ta pitanja i sa svih strana. Pune tri godine napr. trajalo je proučavanje kretanja peska sa naročito za to konstruisanim aparatima, a da i ne spominjemo druge oglede. U Normandiji je uloženo toliko truda i kapitala, da su srećni, ako dobiju i 2% od uloženog kapitala. To pošumljavanje svakako je stajalo više od 20 santima po sadnici, a ipak se rentiralo smolarenjem. Stoga ni najmanje nisu osnovane zamerke, da su metode stanice »skupe«. Ni jedna metoda ne može biti skupa, ako se isplati. Lako je reći »ogromni troškovi«, ali ne može se dokazati, da taj izraz ima u ovom slučaju ma kakva smisla. Mi smo tačno naveli ovu »skupoću«. Koliko li je ona jeftina u poređenju sa metodom od 20 para! Svakako, metode i načini, koje primenjuje stanica, još su u stanju odabiranja i pročišćavanja. Ni jedan izum ne može biti odmah praktičan. Šeć´er je u početku bio tako skup, da se upotrebljavao samo na kraljevskim dvorovima. Šta bi bilo, da se tada našlo ljudi, koji bi sprečili dalje oglede sa šećerom samo zato, što je suviše skup! Aksioma je, koju negira kritika, da pre svega treba pronaći metode u tehničkom smislu, u našem slučaju metodu brzog i uspešnog pošumljavanja, a tek posle preći na ekonomisanje i osposobiti te metode za širu primenu. Drugačije je nemoguće. Sav progres i napredak čovečanstva ide samo ovim putem. Pri tom napretku ima dosta smetnja od strane ljudi zastarelih pojmova, koji kažu: pustite prirodu. Da smo pustili prirodu, onda bismo do sada išli samo peške, jer nam je priroda stvorila noge, a nije se potrudila da stvori i točak. Da smo mi kritikovali rad stanice, naveli bismo sasvim druge momente. Niko ne može znati bolje naše mane nego mi sami. Mi se trudimo, da ih ispravimo, ali nemamo za to mogućnosti. Mi napr. izučavamo upliv 418 |