DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 30 <-- 30 --> PDF |
umire i zašto. To nam ne ide u glavu. To ne ide u glavu ni g. prof. B a lenu , koji naročito zahteva izučavanje bioloških svojstava, a ne ide u glavu, verujem, ni našim šumarima. Šta možemo više da kažemo na ovakvo negiranje svakog, i praktičnog i naučnog, zdravog smisla! Dakle, stanica se ne ograničava na izučavanje dejstva đubriva na sadnice. Stanica proučava sve izmene u šumskim biljkama u zavisnosti od najrazličitijih okolnosti i to od najpovoljnijih do najtežih, pri kojima ona jedva životari. Mi imamo ćelu skalu tih prilika, u koje smo stavili sadnice; imamo i odgovarajuću skalu troškova. Inače to ne bi bilo nikakvo proučavanje, nikakav ogled. Mi smo preduzeli od samog početka radova opite, i to široko postavljene opite sa uplivom zasenjujućih vrsta, koje smo nazvali terajućima i dobili smo veoma interesantne rezultate. I ovde idemo paralelno sa primenom dubrenja i bez ikakvog đubrenja: poslednje u većini slučajeva. U velikoj količini primenili smo leguminoze. Izvršili smo i oglede sa negovanjem sadnica bez đubriva, ali putem intenzivne mehaničke obrade tla. Imamo dosta prelaznih stadija, kao što su napr. upotreba busena i trave u cilju strukture zemljišta. Najveću smo pažnju posvetili izučavanju i stvaranju sklopa na raznovrstne načine: stvaranju sklopa od glavnih vrsta, vrsta prelaznih i podstojnih. U vezi s time studiramo´ optimalni obrast. U rasadnik smo uveli egzote i vršimo opite sa aklimatizacijom i prilagođivanjem raznih vrsta. I za ovo kratko vreme postigli smo rezultate, koji se ne smeju odbaciti i priznati za neznatne. Da navedemo primer, po kojem se može najbolje suditi. To je pseudočuga, koju mnogi pisci preporučuju za pošumljavanje, pa katalpa i lespedeza. Sve tri vrste mi imamo i iz rasadnika kod Maribora i odgojene u našem rasadniku. Pseudočuga se boji vode. Trogodišnje sadnice, primljene sa strane i posađene na vlažnim mestima jzgubile su boju, zakržljale ili uginule. Sadnice uzgojene od semena na istom mestu i pod istim okolnostima izgledaju odlično. Sadnice katalpe i lespedeze, koje smo dobili sa strane, smrzle su se, ako nismo preduzeli naročite mere. Sadnice istih vrsta iz semena nikako se nisu smrzavale, pa čak ni terminalni pupovi. Dalje: sadnice hrasta, koje smo primili iz drugih rasadnika, primile su se i rasle normalno. Ali sadnice uzgojene iz žira u našem rasadniku prestigle su one prve u svakom pogledu, a pri razlici od tri godine starosti. Da li neće neko kazati: pa to je poznata stvar. Poznata je, ali samo donekle. Nije pitanje u konstataciji gole činjenice, već u tome, kolika je ta razlika, da li igra odlučnu ulogu u pošumljavanju, da li se isplati u izvesnim slučajevima podizanje privremenih rasadnika i za manje površine, te kako se i u čemu isplati. Borimo se mi i sa štetočinama i nije ni najmanje naša krivica, što Je ovaj ogled izveden u sasvim malom obimu. Trudimo se i oko pitanja smrzavanja, odnosno izbacivanja sadnica jesenjske sadnje od toga smrzavanja i ne bojimo se priznati, da nismo dobili rezultat. Provodimo u širem obimu podrezivanje sadnica u različitom cilju; uvodimo čakrazličite vrste korova i trava u cilju određivanja njihovog upliva na kulture. Pri svem tom mi imamo i provodimo jedan princip: od intenzivnosti pa do ekstenzivnosti, u koliko je ova poslednja moguća, a nikako 416 |