DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 29 <-- 29 --> PDF |
izvesnih vrsta ne može nju probušiti, on ostaje na istoj onoj dubini, koja sadrži produkte raspadanja đubriva. Ali ovde smo oprezni u proročanstvu. Verujemo, nadamo se, da će biti tako, ali ne jamčimo. To je ogled, na što tako fatalno zaboravlja kritika. To je opit, koji je još u toku, koji još nije završen. Kritika od nas traži čuda, ne da nam ni 3 godine za ono, što drugi rade decenijima, kao onaj profesor iz Japana. Da se osvrnemo još malo na »osnovnu« primedbu kritike: zašto pošumljavati zemlju, na kojoj uspevaju jagode i t. d. Ova osnovna primedba upravo predstavlja zahvalan materijal, pa ga zato i obrađujemo nešto detaljnije. Pored već spomenutih razloga za pošumljavanje postoji još jedan, čisto tehnički. I to ne slučajan, već namerno uveden i proračunat, razlog biološke prirode, o kojem smo još ranije govorili. Ali gospoda nisu htela da pročitaju sve, što je napisano o našoj stanici, već su poput dece birala i počela od kolača, koji su im se učinili primamljivima. Dakle, evo zašto nećemo više nastaviti sa gajenjem jagode i maline: jagoda ima turnus od 4 godine, a malina oko 6 godina. Posle toga, jer neće rađati, trebalo bi ih vaditi i ponovo saditi. Ove maline i jagode pomogle su nam u stvaranju ekspresne šume; pomogle su dvostruko: i kao zasena i rentabilno, a zatim odlaze potpuno ustupajući mesto šumi. Odlaze prirodno, završavajući svoj normalan ciklus. Mi ih nećemo ni da vadimo ni da trošimo na to vađenje: one umiru od starosti, postepeno, od nedostatka svetlosti ispod visokog šatora šume. Raspadajući se, stvaraju humus i prostirač za noge nove, mlade šume. Ako pak ostanu u podivljalom stanju, ni to neće biti nikakva šteta. Pročitajte, što znače i kakvu ulogu igraju u šumi podstojne vrste. Najglavnije je, da mi sada puštamo našu šumu da raste sama, bez troškova, da raste kao prava šuma, jedan organizam, biocenoza. Kako će rasti, to ćemo videti, sem ako ne dođu neki »stručnjaci« i ne »rasade«« je, pošto oni sklop karakterišu kao »gusto«. Dakle, koliko je deplasirano pitanje, da li treba dubriti šumske sadnice na zemlji´, na kojoj uspevaju jagode, i sa kolikim je totalnim nerazumevanjem ono postavljeno! Bez đubrenja ovde ne bi raslo ni jedno ni drugo i đubrenje se primenjuje zajedno i za šumske i za poljoprivredne kulture, a u tome i jeste srž rada stanice: potpuno, stoprocentno iskorišćavanje materijala. VIII. Putem naučnih metoda Hi putem prostih nagađanja? Duže smo govorili o đubrenju, pošto se kritika zadržala skoro isključivo na ovom pitanju. Smatrala je to za sebe kao poslasticu. Da nisu ovi kolači ispali suviše gorki? Ipak, đubrenje sadnica samo je jedno od mnogobrojnih pitanja, koja je uzela u rad stanica. Ona se trudi da resi skoro sve teze, koje je istaknulo napredno i moderno pošumljavanje. Kritika zamerava čak i to, što mi merimo sadnice. Baš pravi šumarski Sadikovići! Gubimo vreme, veli, kao da visina nije jedna od glavnih karakteristika šume. Daleko je otišla kritika, ako smatra za nepotrebno izučavanje bioloških svojstava organizama, sa kojima mi radimo. Podižemo šume, uzgajamo šumske sadnice iz semena, a ne moramo, čak ni ne smemo da znamo, šta predstavlja ova šumska sadnica, kako raste, kako reagira na sve faktore, kako uspeva i kad uspeva, kada 415 |