DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 27 <-- 27 --> PDF |
rastapanje karbonata, fosfata i t. d. Počinju i mikrobiološki procesi, koji pomažu trošenje minerala i oslobađanje mineralne biljne hrane iz ka men a u obliku pristupačnom za asimilaciju. (Citirano je po Dru M o h a č e k u: »Hernija . tehnologija dubriva«, Beograd, 1930). Istovetni procesi imaju mesto i kod svih drugih veštačkih i prirodnih dubriva, a prema tome, kakve proizvode sadrže. Sve to važi i za krš, jer se ne sadi sadnica u čist kamen (ma da je to bio najljući krš), već se bira bar pukotina, gde se može smestiti žilje. Zapremina te pukotine ili jame mora biti dovoljna, da se koren može razvijati prvo vreme i da ima dovoljno hrane. Pa ako taj neophodni minimum zapremine postoji i ako ga mi ne možemo kvantitativno povećati, onda se upravo nameće mogućnost i potreba, da poboljšamo kvalitet te hrane za sadnicu putem unošenja dubriva. Zašto to mora da bude baš stajsko đubrivo, od kojega iz neosnovanih razloga zazire kritika? Veštačka dubriva, ako su racionalno upotrebljena, mogu biti od istog efekta. Kakvu li važnost ima to, što imamo jednu ili više fabrika veštačkih dubriva! Hoće li se time kazati, da ne bi fabrike mogle zadovoljiti potrebu dubriva za šumske kulture? Kako daleko cilja kritika! Čas kaže, da je upotreba dubriva besmislica, a čas se boji da najedanput nećemo imati dovoljno tog dubriva stoga, što je malo fabrika. Moramo utešiti kritiku uplašenu od te- perspektive. Naše fabrike mogu razviti kapacitet bar 10 puta veći od sadanjeg ii pri tom povećanju mogu znatno sniziti cene. One inače nemaju, na žalost, dovoljno potraživanja. Još se nismo naučili iskorišćavati tekovine agrohemije, ko zna, možda baš zbog ovakvih kritika. Fabrika Ruše kod Maribora napr. uputila nam je besplatno nitrofolskal, kada je doznala za naše oglede. Dakle za uspešno đubrenje šumskih sadnica ne treba praviti arterske bunare. Oranice naših ogleda ne idu dublje od 80 cm, što je lako ostvarljivo, jer ova dubina ne prevazilazi intenzivnu obradu za poljoprivredne kulture. Pri đubrenju, kao što smo već napomenuli, izvestan procenat dubriva ponire na dubinu, na kojoj ono ne može biti iskorišćeno od kulturnih biljaka. Ovo je negativan faktor za poljoprivredu i agrohemija radi na što većem iskorišćavanju unesenog dubriva, trudi se, da spreči to poniranje na veće dubine putem postepenog unošenja, na rate i na druge načine. Mi smo, kako kažu naše pristalice, elegantno resili to pitanje: svu hranu, koja ponire dublje od žila kulturnih biljaka, pri našoj metodi iskoriste šumske sadnice. Na taj način ništa ne propada i negativan faktor postao je pozitivnim. Dakle, tvrdeći, da se upotreba dubriva u šumskim kulturama ne može opravdati, kritika je terala lisicu, a isterala čopor vukova. Terala je stanicu, a isterala je ig. Grünwalda i g. Markovićai g. Maric a i sve naše napredne šumare i ćele stručne konferencije i osnovne principe agrohemije. Po primeru i mišljenju drugih imeli smo đubre baš u krš. Uneli smo ga nedavno, 1937 god. i rezultate smo fotografisali (si. 19 u Šum. L. br. 5 od ove godine). Srećom je to bilo ranije od opštih opomena znalačke kritike, inače bismo mogli i da ustuknemo. A ovako, poslušali smo druge i ne kajemo se. Raste naša kultura na kršu i to još kako raste! 413 |