DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 19 <-- 19 --> PDF |
jednog i od drugog. Šta će odgovoriti na to naši kritičari? Ili da se to uopšte ne može učiniti ili pak moraju priznati, da su nemoćni pred ovim zadatkom. Da li ima ovakvih slučajeva, ovakvih zahteva od strane vojnih vlasti? Već ima i neka mi ne zameri kritika, da iz razumljivih razloga izostavljam navod tih konkretnih slučajeva, a oni će biti uskoro sve češći i sve imperativniji. 2. Da li je potrebno govoriti o značaju turizma za našu državu, o uplivu turizma na valutnu situaciju, na privredu? Nadamo se, da nije, sem ako nije specijalno potrebno za našu kritiku. Pročitajte, šta piše g. Ante Premužić u svom članku na str. 87 Šum. L. za 1937 g. i odgovorite, da li je istina, da u turizmu lepota predela igra dominantnu ulogu. Sad pogledajte na naše primorje. More u svoj svojoj lepoti ostalo je na mestu, nedirnuto. Srećom, nije moglo biti ni posečeno ni popijeno. A šume nema i čarobna plava slika uokvirena je u ružan) ram surog, haotično isprekidanog krša. Šume su ovde isto tako daleko od obala, kao što je senka bosanske prašume od Sarajeva. Koliko to deluje na razvoj turizma, mnogi možda nisu ni svesni. A da je Jadransko more odeveno šumama, predstavljate li si, gospodo, taj preobražaj? To bi zaista bio raj na zemlji. Verujem, da se u tom slučaju turizam ne bi udvostručio, već udesetostručio i ne bi se turisti čak ni vajkali na povišenje cena u hotelima, jer bi imali zašto da plaćaju. I valjda nije svejedno, da li da to povećanje prihoda od turizma dođe u naš narod i državnu kasu sada, za dve tri godine ili za sto godina. Pa ne samo primorje, već mnogi naši gradovi i mesta, koja imaju prihod od turizma. Najbliži je primer — Sarajevo. U stvari, sva neposredna okolina Sarajeva je gola. Mrlje od šuma sasvim su neznatne: ürdanj, Trebević, Poligon, jedna vakufska šumica. Sve je ostalo pošumljavano i pošumljavano godinama, a još se ništa ne vidi, jedva se odvojilo od zemlje. Sarajevska opština mnogo se brine za podizanje šume i verujem, da ne bi žalila za to novac, ali eto stručnjaci su je uverili, da tu treba crni bor, da sve drugo ne valja i da šuma ne može rasti brzo. I crni bor raste i raste, a dok ponaraste, svi vrednil opštinari uživaće u rajskim šumama. Jer ovde. gde bi to najmanje trebalo i smelo da bude, primenjen je sistem od dvadeset para i crni bor kao i sadnja u neredu, a time su izgubljene velike mogućnosti stvaranja šume u dogledno vreme. Moć navike! Moć štetnog kalupa i ograničenosti, koja ometa i napredak i stvaranje. Barem tu, u neposrednoj okolini velikog grada, morale bi se odmah stvoriti šume, a ne kočiti posao na štetu ugleda celokupnog šumarstva. Trebalo bi dati i po 5 dinara za sadnju, ali da se primi i da raste! Primer Sarajeva drastičan je primer, kako ne treba raditi. Pošumljavanje okoline Sarajeva jednim delom predstavlja jednu neprekidnu grešku. Evo zašto: uzimane su »u rad« velike površine, odmah ograđivane, a zatim pošumljavanje crnim borom, sadnicama na uzajamnom odstojanju od oko 5 mt., samo da se »zauzme« površina. Kulture su znatnim delom uginule. Kompletiranja takode. Seljaci gledaju na pustu ograđenu površinu i, dabome, njihovo se srce čepa. Bar 5 ovaca na hektaru da se ishrani, a ovako — nikom ništa. ´Kidaju žicu, teraju unutra stoku — ispočetka krišom, po noći, posle otvoreno po danu. Prave široke 405 2. |