DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 18 <-- 18 --> PDF |
i argumentima, nego maljem po glavi i nalazi se u tihoj likvidaciji. Ada nije to, iduće godine stanica bi otišla u široko pošumljavanje i u seoske goleti. Ako ne verujete, obezbedite nesmetani rad stanice i mi ćemo otići u najzabačenija sela sa kulturnom propagandom podizanja šuma i mi ćemo uspeti. Zašto to ne uspeva drugim sposobnim, agilnim i iskrenim šumarima? Zato što su jednostrani. »Gajite šumu!« Šta će da jede taj, koji gaji šumu, oni ne govore. Zato nam je potrebna saradnja agronoma. Iako ne treba slušati seljaka, kada nas vuče natrag u zaostalost i primitivizam, ali treba ga slušati, kada on traži našu pomoć. To je bar jasno. V. Da H su potrebne ekspresne šume? Ne da mi mira jedno indiskretno pitanje. Kaže jedan kritičar, da je bio prijatno iznenađen, kad je pročitao u dnevnim listovima vest o osnivanju stanice. U daljem svom izlaganju on ipak nalazi, da stanica ne valja i da uopšte nije potrebna. Otkuda ta promena u mišljenju? U beogradskim dnevnim listovima vest o stanici izišla je devet puta, a pored toga bilo je članaka i u časopisima, a i u lokalnoj štampi. I u svakoj od tih informacija bilo je navedeno, da stanica gnoji šumske sadnice. Ipak je g. kritičar to pohvalio, ali se posle za to pokajao i veličanstvenom znalačkom kritikom stanicu je jednostavno osudio. To je već nerazumljivo, sem ako kontradikcija ne predstavlja jedan od glavnih argumenata u ovoj kritici. Sasvim je sporedno, kaže kritika na više mesta, da li šuma raste sporo ili brzo. Taman posla! Tu se ne slažemo, a neće se slagati ni većina šumara. Zašto to nije svejedno, već sam naveo u prvom članku i kritika prelazi ćuteći preko tih dokaza. Ali imamo mi i drugih. Jedan dugogodišnji šumarski privrednik rekao je povodom ove polemike: »Da su šume rasle brže i za 20%, sva šumska privreda izgledala bi drugačije.« U korist naših ekspresnih šuma govori i veliko interesovanje, koje su pokazali mnogi i mnogi naši istaknuti radnici i ustanove, od kojih smo primili velik broj pisama. Interesuje se i naše najstarije i zaslužno Srpsko Poljoprivredno Društvo, profesori Univerziteta, šumari na vodećim položajima, posednici i oficiri. Svi su oni tražili obaveštenja i detaljne informacije o podizanju ekspresnih šuma. Pa zar to živo interesovanje ne znači, da ipak postoji potreba za gajenje takvih šuma! Dakle u ovom pitanju kritika je i u kvalitativnoj i u kvantitativnoj manjini. Ipak još jedanput konkretizirajmo pojam ekspresnih šuma i još jedanput odgovorimo na pitanje, da li su zaista potrebne i kada su potrebne ekspresne šume. Dabome da su potrebne i to onda, kada je potrebno podizanje šuma za jednu do tri godine do visine i sklopa, na koji bi se inače moralo čekati 10—12 godina. Navesćemo samo tri konkretna slučaja: 1. Vojne vlasti imperativno zahtevaju u roku od dve godine stvaranje šume u sklopu na određenoj površinu, inače skidaju sa sebe odgovornost za eventualne nesrećne posledice. Pri tome mi ne možemo određivati, da li će to biti velik ili malen kompleks, jer za to nas neće ni pitati. To je stvar vojnih vlasti. Ne treba pri tome ni spominjati, da taj kompleks određuju vojne vlasti isključivo iz strategijskih, čisto vojničkih razloga i on može biti ili od sterilnog ili od plodnog tla ili i od 404 |