DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 15 <-- 15 --> PDF |
i rezultati ogleda naše stanice, što bi iole pažljivi čitalac mogao opaziti. Ako crni bor slabo reagira na negu i đubrenje, znači, da on ii zahteva relativno malo. Ali istrajnost sama po sebi još nije dokaz za široku primenu. Još je istrajnija smreka. Zašto onda ne uvodite u pošumljavanje smreku, naročito s obzirom na to, da ona znatno poboljšava zemljište? I naši stručnjaci kažu o crnom boru sledeće: »Da se pošumljavanje crnim borom (na primorskom kršu) ima provesti samo na zakrašenim terenima, na kojima usled stojbinskih prilika nijednom drugom vrstom ne možemo uzgojiti šumu. Na svim drugim terenima bilo koje nadmorske visine ima se pošumljavanje crnim borom sasvim napustiti , a pošumljavanje krša provesti drugim vrstama« (Prof. A. K a u d e r s, Šum. L. 1933 g. str. 200). Nešto drugačije stoji pitanje sa kaldrmisanjem sadnica. I ovde se radi sa nepoznavanjem elementarnih osnova ovog pitanja. Kada se kamen metne na sunčanoj strani u cilju zasenjivanja, to je jedno. A kada se sadnica zaista kaldrmiše, kao što se radi u okolini Sarajeva, to je nešto sasvim drugo. U poslednjem slučaju kamenje je pritisnuto do same stabljike i ukopano je u zemlju. A i za prvi slučaj nemamo određenog mišljenja naših autoriteta. Prof. Baien , navodeći dobre strane pokrivanja kamenom, ograđuje se, pa čak i eliminiše svoju misao recima: ... »još nije utvrđena korist...« Pa ako je tako, ako korist još nije utvrđena, ako je pitanje sporno, neka nam bude dozvoljeno, da se priključimo jednom od suprotnih mišljenja, a to stoga, što su naša opažanja i iskustvo to potvrdili. Rekli smo već zašto i kako i naveli smo razloge i dokaze u prvom članku, i ti razlozi ni najmanje nisu oboreni. Na jedno od pitanja samo se malo osvrnimo. Q. O m a n o v i ć kaže, da neće upotrebljavati letnju sadnju, ali ne navodi razloga; znači, da smatra, da je to van diskusije. U ovom slučaju upućujemo ga, da se malo vrati, bar u mislima, na školsku klupu il da pročita jednu veoma interesantnu knjigu, koja se zove »Uzgajanje šuma« prof. Petračića , gde se na str. od 130 do 133 vrlo detaljno opisuje letnja sadnja, njene prednosti i mane. IV. Napredak u pošumljavanju ili maljem po glavi? Naš kritičar mnogo se brine, šta će reći seljak na sve novitete u šumarstvu. Dakle, ne smemo i ne možemo uvoditi nikakav napredak, nikakav progres pre no što pitamo seljaka i to onog seljaka, koji je pa izrazu kritike »utonuo u agrarni primitivizam«. Ako je tako, onda je interesantno, šta je rekao seljak, kada je video zaprašivanje šuma s aviona. I da li ga je prethodno o tome pitao g. Krstić ? Seljak otprilike zna, kakve je sume stajalo to prašenje, a tačnije, on je te sume u svojoj mašti preuveličao. I te su se sume trošile baš u vreme, kada je jabučni moljac upropastio voćnjake u celim krajevima i time doterao do zdvojnosti čitava sela. Šume nisu izgubile svoju vrednost, a voćke su propale na milione. I šta je rekao taj seljak, kada je doznao, da je to avionsko prašenje bilo potpuno bezuspešno?! Iz iscrpnog članka g. inž. D. P e t r o- v i ć a u Š. L. za 1933 god. vidi se, kako je bilo organizovano to zaprašivanje. Bilo je tu i venjaka za ručavanje, a bilo je čak i radio-aparata, jer je »trebalo ljudima dati malo razonode« (str. 96 Šum. L. za 1933 g.). Bože moj, koliko je to daleko od naše siromašne stanice, gde se nabavka 401 |