DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 13 <-- 13 --> PDF |
sve načine i sa svim sredstvima, s kojima raspolaže stanica. (Si- 1.). Navedeni su i rezultati. Stanica nije zaustavila oglede sa crnim borom ni sada, nakon dvogodišnjeg neuspeha. Ako nismo postigli´ uspeh sa dubrenjem i negovanjem za prve dve godine, to još ne znači sve. Zaista, stanica ne bi ni smela nositi naziv »ogledna«, ako bi se time ograničila. Stoga smo već preduzeli druge opite sa crnim borom u cilju eliminisanja negove najteže mane: sporosti rašćenja. Taj se opit sastoji u jačem zasenjivanju sa strane i podrezivanju bočnih grana. Jer na malom broju, primeraka videli smo, da bor reagira i na jedno i na drugo. Stoga smo u početku vegetacionog perioda 1938 g. uveli najjače terajuće vrste: eleagnus i malinu. Videćemo rezultate, ako Bog da, ako nas ne udare maljem po glavi, kao najefikasnijim argumentom. Jer ima »kritičara«, koji nas ismejavaju. Nama kažu: »Ne budite bedasti! Radom se ne stižu ni položaji ni nagrade. Pamet u glavu i rešavajte akta. Kakvi boniteti, kakvi bakrači!« III. Intenzivno ili ekstenzivno pošumljavanje? Podizanje šuma ili stvaranje groblja sadnica? Dakle ne beži stanica od crnog bora, već beži naš kritičar od pitanja, koje smo postavili: koliko ga stoji jedna uspela sadnica, sadnica koja je ostala u životu pri njegovoj metodi od 20 para. A pošto on priznaje, da njegova metoda povlači za sobom sadenje najdublje od 20 cm., onda su potpuno jasni razlozi neuspeha ove metode. Već bezbrojnim opažanjima utvrđeno je, da se zemlja prosuši na dubinu od 20 cm. pri najviše 15 dana sa vetrom i bez kiše. Dakle uspeh takvog pošumljavanja zavisi isključivo od toga, da li će u proleće i leto biti ovih neprekidnih 15 dana bez kiše ili ne. A kako se ovi slučajevi dešavaju više puta, ode sav trud na pošumljavanju tolikih silnih hektara. Mastilo ispisano na papiru za ove hektare neće se isušiti, ali na terenu zemlja se isuši i mnogo dublje od 20 cm., sadnice uginu i cifre od 20 para ispare se u vazduhu, odlete u nebo zajedno sa dušama uginulih sadnica i obrazuju velike sume golemih izgubljenih dinara. I to je još jedan dokaz, da neuspeh leži u tehnici rada. Ovakav način nije ozbiljan rad, već kocka, igra na lutriji i to na atmosferskoj lutriji Ako tome još dodamo sadnju u neredu i to ne po nuždi, gde treba, već po principu, i gde treba i gde ne treba, u neredu koji onemogućava kontrolu gubitka I uspeha, onda je jasno, što i sam režiser radova ne zna i ne može znati da odredi taj gubitak i koliko ga stoji jedna uspela sadnica. Dalje, svake godine dolaze obligatna »kompletiranja«, preliminari se gomilaju, padaju u prašinu arhive i zaista niko se ne može da snađe, gde, šta i koliko je puta pošumljavano, a najmanje, koliko sve to, stoji. I zar ova metoda ne nosi klicu neuspeha u samoj sebi! Da je tome tako, najbolje nam svedoči sama kritika od strane pristalica ove metode. Ona naime tvrdi, da je uspeh na stanici postignut izuzetno povoljnim prilikama 1936/37 god. Mi naprotiv ne možemo, a da odlučno ne istaknemo, da uspeh na stanici ne zavisi od slučajnih vremenskih prilika, jer pri našoj intenzivnoj metodi sadenja i negovanja suša ili kakve druge neprilike mogu samo uplivisati na intenzivnost prirasta, a nikako ne mogu odlučivati o sudbini kultura. 399 |