DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 10 <-- 10 --> PDF |
i postojale ogledne stanice i u šumarstvu i u poljoprivredi! Inače vrlo zgodan odgovor na to daje g. Omanovi ć u 5 broju »Šumarskog Lista«. On kaže naprosto i jasno: Neću saditi ovako, treba saditi svuda samo crni bor; ne treba saditi više od 4.000, znači, ne treba ni sklopa. On ne navodi nikakvih argumenata ni dokaza. Njega ni brige, šta kažu drugi, šta kaže iskustvo i praktična nauka. Ne zanima ga ni to, što govore autoriteti, a onil govore: »Sadnja od 10.000 sadnica po hektaru bila bi veoma oportuna, jer bi se sastojina brzo sklopila.« (Naš goli krš, str. 134) i dalje: »Idealno bi bilo, kad bi se sadnja mogla provesti po jedan metar.« (Isto, str. 146). »Zato je sadnja od 10.000 sadnica na 1 ha od naročite koristi.« (Isto, str. 79). Pa dokle ćemo navoditi citate i aksiome šumarske nauke i to samo stoga, što se kritičar nije potrudio da to pročita. On ne govori, da je bio primoran saditi 4000 sadnica na 1 ha, već da je to normalno. A i sem toga mi znamo, da se ova cifra utvrđuje na terenu bez ikakve potrebe i to tamo, gde terenske prilike dozvoljavaju normalnu i potrebnu sadnju od 10.000. Dakle znamo, da ovo pravilo važi u slučaju, kada postoji mogućnost za njegovo izvođenje, ali znamo i to, da u većini slučajeva primitivni pošumljavači odstupaju od ovog pravila bez ikakve potrebe. Verovatno ne znaju za njega ili neće da znaju. Sad se pitamo, zašto jedan referent za pošumljavanje u toku svoga dugogodišnjeg rada nije vršio nikakve oglede? A to je bilo tako lako! Zar nije lako bilo u toku dugih godina pošumljavanja tolikih hektara pomešati sa crnim borom 10 ili bar 5% drugih vrsta sa istom tehnikom sađenja na svakom hektaru! Zar je bilo teško posejati leju dve drugih vrsta u svakom rasadniku? Pa ipak se to nije radilo. I sada se dotične pristalice čistih sastojina crnog bora nalaze u neprilici.. Oni nikoga ne mogu ubediti, da su dobro, bar približno dobro odredili bonitet i primenili taj crni bor. Ne pomažu tu filozofiranja i pričanja iz »Dečjeg dana« o šumi i klimi. Šumaru mogu verovati samo u činjenice. Da su nam rekli: ovde sam posadio sa crnim borom brest ili hrast, ali ništa drugo sem crnog bora nije uspelo, onda bismo se odlučili i mi za crni bor na tom mestu. Stoga ne vredi navoditi, kako je prošao crni bor na primorskom ili kakvom drugom kršu. Ne, vi dokažite, da je crni bor najbolja vrsta baš na tom mestu, gde ga vi sadite. Dakle zašto izvesni referenti za pošumljavanje ne uvode oglede u svoj rad, kako preporučuje g. Krstić ? Pa zato što neće, ne smatraju to potrebnim. Šta ćemo sad? Da se naredi? Bože sačuvaj! Ovo je delikatna stvar i nikad ne bih nikome naređivao, da radi protiv svoje volje. Ali ima mnogo drugih, koji to rade, koji uvode ogled u sam rad. Kakvih imamo od toga rezultata? Mislim, da nam najbolji primer može pružiti g. Lj. M a r k o v i ć. On je pravio razne oglede, organizovao je i uspostavio mrežu oglednih polja. On je jedini napisao korisnu knjižicu i.. . ućutao. A koliko je zaista interesantnih i za šumarstvo značajnih pitanja on postavio! Da je on to produžio i barem doneo sve te rezultate, koji su postignuti na oglednim poljima, to bi bilo od velike koristi za budući veliki rad na pošumljavanju miliona hektara goleti i krša. Međutim on to nije učinio i svako, ko čita »Šume i šumarstvo ...«, i nehotice se pita: Šta li je to bilo dalje sa svim tim? Šta su pokazala ta ogledna polja i opiti? — I ne nalazi odgovora, sem ako se za isti ne 396 |