DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1938 str. 30 <-- 30 --> PDF |
SAOPĆENJA ČUVANJE ŠUMA U SVETLU NAŠE ADMINISTRACIJE. (Nešto odgovora). U 6. broju Šumarskoga Lista 1938 na str. 324.—327. izašao je napis pod gornjim naslovom, šifriran sa ., kojim se izopačuje i grdno kritikuje odredba Ministarstva šuma i rudnika br. 20 od 11. februara 1938 i koji ne može ostati bez odgovora. Nismo ovlašteni i nije nam namera, a niti smatramo potrebnim da se tu uzimlje u zaštitu vrhovna naša šumarska vlast, no ima stvari u tome napisu ,koje upravo revoltiraju svakog objektivnog stručnjaka, poznavaoca teških prilika, u kojima se naše šumarstvo nalazi. Odgovor je potreban] i zbog mlađih naših kolega kao i zbog neupućene javnosti. Zato i molimo, da se ovaj odgovor ne smatra kakvom polemikom, već spontanim jednim izražajem starijeg praktičara, koji ne želi drugo, nego da se stvari postave na pravo mesto i u pravo svetio, te da se stanoviti pojmovi raščiste, da ne (bude štete poono, što treba da nam je svima sveto, a to je naša šuma i naše šumarstvo. Već sam naslov, naročito kad se još pročita uvodna i zaključna reč, odaje stanovitu tendenciju, koja ne obećaje dobro. Možda je u tome i neko opravdanje, da se autor sakriva za šifru, premda bi s druge strane bilo vredno znati, ko je to uzjašio toli hirovitog dogata, pa da onako s visoka deli kolegama, koji ne malu muku muče za našu dobru stvar, ovako fundamentalne lekcije. To je tim više za žaljenje, jer mora. svakako da broji u uvaženije stručnjake, kad mu je gospodin urednik štampao stvar ovako, kakva je. Već uvodna reč »U vezi sa nastojanjem našega Udruženja donijelo je Ministarstvo « i t. d. netačna je i ne baš skromna, jer, koliko znamo, doneta odredba te veze ne spominje, a predmevamo i to, da bi Ministarstvo samo tu vezu drage volje i navelo,, kad bi ona stvarno postojala. Navedena naredba Ministarstva sadrži možda neke pisarske i stilističke pogreške, ima, u konačnoj redakciji, prividno više opetovanja, a možda joj se može zameriti i to, da se dosledno obraća na šumarski Otsek, umesto na Kr. Bansku upravu samu, jer znamo, da šumarski otsek kao neka naredbena i kontrolna vlast ne postoji i da kao takav ništa ne može. No kome je i malo poznato, kako takve odredbe danas nastaju i kroz koliko kritičkih ruku one prođu, pre nego dobiju svoju sankciju, sve bi joj te eventualne sitne greške lakim srcem oprostio. A verovatno je i to, da je izdavač odredbe, prinuđen k tome sve većim razlozima, nego što si ih zamišlja visoki x-kritičar, namerno hteo da naročito apeluje na šumarske stručnjake kod Kr. Banskih uprava, dajući im ujedno ne mala ovlaštenja i izvesne pobude, sve opet iz nužde, a za dobru stvar. I tako dolazimo stvarno do zaključka, da bi verovatno au´tor sam, kad bi pročitao ovo i još jedamput, sa potrebnom pomnošću, samu izdanu odredbu, i bez obzira na običajne obzire, nekoliko prestilizovao svoj napis, ako ga ne bi možda čak i zabacio. A evo zašto. Zamera, što »prethodno nismo sistematski i valjano organizovali i spremili borce i navalu«, kao da nitko drugi to ne vidi i ne zna, No odreba može računati samo sa postojećim borcima, koje je i koliko ih je, to neka poštovani kritičar veruje, u dnevnoj teškoj borbi doista uspelo postaviti i organizovati, i daje im eto ne samo znak, već i objekat i sretstva za »navalu«! Ali — čitalac postaje pozoran tek kod kategorične napovedi »Prednji raspis trebalo bi upotpuniti, a nekoje tvrdnje korigirati« i kod onoga, što još dalje sledi. Bojimo se čak, da se je ovde i nehotice pisac previše izdao, tako da nam se nekako 374 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1938 str. 31 <-- 31 --> PDF |
usiljuje misao, da — žalimo što još nije dospeo do položaja konačnog redaktora ovakvih odredbi, jer bi onda jamačno bilo sve bolje i vladao bi mir i spokojstvo. A sada da malo ogledamo te njegove, očito dobronamerne »korekcije«, jer obećana upotpunjenja ovde nažalost nije naveo. Ad a). »Svakidašnje (pravilno je: svakogodišnje) i sve veće poplave« i ostalo tamo pobrojano i te kako da su u vezi sa nestajanjem šuma, i to bez obzira na to, da li je to piščeva nauka već prečistila ili nije. Ovde se je piscu potkrala nelepa greška, jer da bi mu to bilo u nameri, ne verujemo; naime iz njegovog delomičnog citata »sve veće poplave« izlazi posve drugi smisao, nego što ga ima original. Smisao je ovaj : sve to veće poplave, i g. pisac — kao i znanost — ne će tvrditi, a još manje moći dokazati, da su uzroci sve to već´m i katastrofalnim poplavama kod nas isključivo kozmičke prirode i da nestajanje šuma na to nema nikakva upliva. Prema tome kozmičkom tumačenju bilo bi n. pr. pošumljavanje krša i goleti po planinama, zagrađivanje bujica i, ukratko, čitav onaj grandiozni plan pošumljavanja u Sev. Americi — samo ludo razmetavanje novca. Čini nam se, da je i u ovoj tačci g. kritičar krivo shvatio ne samo tekst odredbe, nego i čitava ona prečišćavanja nauke... Ad b). Tvrđenje, da »neupućenost odnosno prosvijećenost naroda i poboljšanje njegovog materijalnog stanja može tek u dalekoj budućnosti da pomogne« i da »liječenje toga zla dakle nije aktuelno«, držimo da je već i sam g. autor, bar u duši, opozvao. Ovde smatramo da ne trebamo još šta da kažemo. Ad c). U odredbi se nigde ne tvrdi, da . »općenit razlog za nestajanje nedržavnih šuma« labavo ili nikakvo vršenje dužnosti pojedinih nadzornih vlasti i njihovih stručnih organa pri sprovođenju zakonskih propisa u pogledu šuma iz § 5c5 Z. o š., već samo jedan od razloga da mnoge od ovih šuma propadaju. Biće da je nešto na stvari, kad nadzorna vlast to tvrdi! Ad d). Već konstatacijom »najviše se satiru općinske i seoske šume« sam pisac svoju tvrdnju iz prednjeg prigovora pobija odnosno »korigira«. Da čuvanje šuma nije organizovano (ni sprovadano) nikako ili bar ne onako, kako bi to trebalo da bude, tenor je, neka g. kritičar oprosti, i ćele kritikovane odredbe. Svakako će i sistem za ovo, kako ga je uvaženi inž. A. Perušić predložio na kongresu u Novom Sadu 1937. godine, trebati da nadležni, u koliko još nisu, temeljito prouče i, što pronađu mogućim, uvaže i primene. Samo nam se čini, da je to tek muzika budućnosti, jer mi treba da i sa današnjim sretstvima i mogućnostima naše šume bezuslovno sačuvamo od propasti, jer, kad ne bismo imali više šta čuvati, i taj bi predloženi sistem u najmanju ruku bio zastareo. Ad e). Da »imamo premalo šumarskih referenata, a i mnogi od tih su neiskusni i mladi, i da nemamo potreban broj (ni najpotrebniji broj, dodajemo mi) pomoćnog tehničkog osoblja i čuvara i da stručnjaci bez toga ne samo da ne mogu ništa, već su i suvišni« — u tome se apsolutno slažemo. Jedion bismo g. piscu preporučili, da ovo bolno pitanje malo argumentiranije obradi i obelodani u kakvom listu, koji čita i uvažuje i naš g. Ministar finansija, pak ćemo mu odati nepodeljeno priznanje. Ad f). Da se »ono malo šumskih šteta prijavljenih po čuvarima ne raspravlja brzo«, znano je, kao što je poznato i to, da se, pozvani na odgovornost, nekoji pravni referenti kod sreskih načelstava izgovaraju, da nemaju dovoljno osoblja, da bi te silne šumske prijavnice. . . na vreme otpravljali. Upravo zato se ovom odredbom šumarski otseci (recte Kr. Banske uprave) i pozivlju da to »prečiste«. Pa — tko je drugi za to nadležan, pitamo? Slična solucija, da se postave ovrhovoditelji kod srezova, traži se, te bismo g. iksu bili zahvalni, kad bi u budućem jednom napisu, makar zbog skromnosti i anonimno, objasnio, kako i na osnovu kojih propisa se »i danas. 375 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1938 str. 32 <-- 32 --> PDF |
može naći slična solucija«, da naime imovne općine plaćaju te ovrhovoditelje sreskih načelstava. Ad g). Da »opća privredna kriza danas nije više uzrok satiranju šuma niti se ona može još više pogoršati neracijonalnom sječom šuma« — g. piscu jednostavno ne verujemo. A da se »naprotiv kriza, glad i neimaština (na žalost) ovakovim postupkom sa šumama na čas ublažava« — čuli smo češće, čak i od narodnih pretstavnika, samo nam to, što, u ovoj vezi, stručnjak to iznosi i tvrdi, izgleda pomalo sofistički, pomalo možda i kozmički, samo premalo — ozbiljno. Ad h). Za onu dalju konstataciju, da »u vitalnom interesu naroda mnogo više kotira hljeb mego šuma« — možemo samo da ponovimo prednje. Ad i). Kad bi »vlasnik privatne šume najbolje sam čuvao svoju šumu« svagda i svagde, kamo sreće! Pisac ponovno konstatuje, da se »satiru« šume iz § 56 Z. o š. i pita u nekoliko varijacija, ko i kako da ih čuva. Da bi dobio odgovor na ova pitanja, nije se trebao obraćati evo na čitavu široku javnost, već — na prvoga bližnjega svoga kolegu. Ad j). Priznanje, da »mladi, a i mnogi stariji stručnjaci ne će znati, koji su to vitalni interesi cjeline, koji zahtijevaju opstanak nekih (?) šuma« važi, nadajmo se, samo za g. pisca. Ad k). Šume iz § 56 Z. o š. propisima su posve obezbedene, a to što nemamo tehničkog osoblja, već je ranije obrađeno. Ad 1). Otsek (odnosno Kr. Banska uprava) je i te kako nadležan i dužan da zavede reda u poslovanju. Da »političari« mnogo ometaju rad oko sačuvanja šuma, opće je poznato zlo kod nas, ali da oni sprečavaju i postavljenje šumskih egzekutora sa 30% od naplaćene štete, držimo da ne stoji. Ad m). Da je pobliže trebalo vlastima objasniti, koje su te šume, od čijeg opstanka zavise vitalni interesi naroda i države, držimo isto tako da ne stoji, a i kamo bismo došli, kad bi jedna vlast u odredbi upravljenoj stručnjacima morala da ponavlja čitavu jednu nauku! Da je »naša (samo) tehnička organizacija«, da »smo mi inžinjeri«, da »treba i novaca« i »računajmo« — izdaje svakako dobru nameru piščevu. Samo treba da dodamo, da moramo mi u prvom redu da budemo dobri šumarski političari , o čemu, kako po svemu izgleda, ni samom g. kritičaru još nisu dovoljno »prečišćeni« pojmovi. I na koncu, u savetima predzadnjeg stava, iznosi nam g. kritičar ono, što on smatra da bi jedino spasilo situaciju. »Ministarstvo bi trebalo da pojedinačno sa svakim odsjekom za šumarstvo i sporazumno sa upravnim odjeljenjem (Kr. Banskih uprava?) odnosno sa ministarstvom unutrašnjih poslova izradi valjani generalni plan, koji mora uspjeti (!). Na tom treba da rade prvoklasni stručnjaci (hine illae lacrimae?) i dobri poznavaoci naše uprave i života naroda. Za to treba nekoliko mjeseci rada«. Mogli bismo reći: Planovi, da! I računi... Quod erat demonstrandum! Ali, preozbiljna je stvar, šalu na stranu! Gospodina kritičara možemo baš u tome posve da umirimo. Mi naime već imamo takav jedan grandijozan plan, sporazumno izrađen, gotov, prihvaćen i propisan, a to je naš Zakon o šumama, na kojem su radili, ne »nekoliko mjeseci«, nego desetak godina, svi naši najbolji strručnjaci (osim njega?) i koji je postavio sve na pravo mesto i ne dopušta nikakvih daljih »sporazumevanja«. Samo ga treba još shvatiti, razgraditi i sprovesti! Ima nešto bolesna u državi Danskoj. No, reasumiraćemo samo ono, šta je pozitivno. 1. Treba se konačno uživeti u naš Zakon o šumama, hteti ga, shvatiti ga i dosledno svuda sprovesti valjanu organizaciju .. njegovo izvršivanje, a to naročito u personalnom pogledu: uzgojem i postavljenjem dovoljnog broia isposobnih sreskih 376 |