DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1938 str. 13 <-- 13 --> PDF |
osnaži. Ovi općinski lugari bili bi pomoćni organi upravitelja općinskih šuma za vršenje čuvarske i upravno-privredne službe. Ovi su predloži učinjeni na bazi postojećih´ zakonskih propisa, ne ulazeći u raspravu, da li bi se odnosno pitanje eventualno dalo bolje riješiti! novim zakonima. Résumé. Quelques propositions dans le but de la réorganisation du Service forestier dans les forets communales de la province dalmate. Jng. VUKAŠIN DELIĆ (PARIZ) : GLAVNIJE VRSTE EGZOTA NA EVROPSKOM TRŽIŠTU {QUELQUES ESPECES DE BOIS EXOTIQUES SUR LE MARCHÉ EUROPÉEN) Kolonijalno drvo egzota zauzima vrlo važno mesto na evropskom drvnom tržištu. Upotreba istoga je vrlo raznovrsna: fabrikacija luksuznog nameštaja, dekoracije, fino stolarstvo, rezbarstvo, konstrukcije na vodi, brodarstvo, konstrukcije na suvu, fabrikacija motornih čamaca i jahti, hidrauličke i pomorske konstrukcije, karoserije automobila i aviona itd., zatim razni predmeti manjih dimenzija kao modeli, kalupi, parketi, sanduci, putnički koferi, štapovi, drške kišobrana, smuče, burad i t. d. i t. d. Međutim glavna upotreba kolonijalnog drveta je u izradi ljuštenih oplata i ploča kočenog drveta, koje nalaze najraznovrsniju primenu. Izvanredne dimenzije kolonijalnog drveta, čiji promer znatno premašuje onaj naših domaćih vrsta, omogućuje fabrikaciju kočenih ploča znatnih dimenzija, često preko dva metra širine i preko tri metra dužine. Kočene ploče (Sperholz, Plywood, Contreplaqués) formiraju se od 3, 5 ili 7 listova dobivenih kružnim ili tangencijalnim ljuštenjem. Kolonijalno drvo uvaža se u oblom stanju 4 do 7 metara dužine, 0,50—1,50 rede do 2 metra promera. Jedino palisander i ebanovina uvažaju se i u manjoj debljini, ispod 50 centimetara. Procenat vlage uvezene oblovine varira od 20% do 35% u zavisnosti od vrste drveta i .ostalih faktora, koji mogu na nju uticati. Drvo egzota tovari se u brodove neposredno posle seče, u koliko je to moguće prema stanju saobraćajnih sredstava, i šalje se na evropsko tržište. Poznato je, da su izvesne vrste kolonijalnog drveta izvanredno nervozne i da reagiraju promenom zapremine na promenu vlage u atmosferi u velikoj meri, što izaziva pukotine manjih ili većih dimenzija. Ove smanjuju vrednost drveta i onemogućuju uspešno kružno ljuštenje. Radi toga, a i iz razloga što su neke vrste podložene napadu insekata, potrebna je navedena brzina u transportu neposredno posle seče. Od nekoliko stotina raznih vrsta egzota, koje postižu zadovoljavajuće dimenzije u kolonijama, na evropskom tržištu i u evropskoj drvnoj 357 \ |
| ŠUMARSKI LIST 7/1938 str. 14 <-- 14 --> PDF |
industriji našlo je primenu jedva pedesetak vrsta. Proučavanjem i praksom se pokazalo, da su sve ostale vrste, sa kojima se pokušalo, neupotrebljive u našim prilikama iz raznih razloga. Postoji još široko polje rada i ispitivanja u tome pravcu, ali prema sadašnjem stanju može se reći, da jedva 10—15 procenata od svih poznatih vrsta egzota, koje dostižu zadovoljavajuće dimenzije, nalaze racionalnu primenu u našim prilikama. Radi svega gore izloženog smatramo, da neće biti bez interesa da načinimo kratak pregled nekih od glavnijih vrsta, koje nalaze primenu u evropskoj drvnoj industriji i konstrukcijama i koje se često sreću na evropskom drvnom tržištu. Okume, Aucoumea klaineana, pripada familiji Bourseraceae (Fr. Okoumé). Na evropsko tržište dolazi iz francuske kolonije Gabon i Španjolske Gvineje. Godišnja produkcija penje se do cea 400.000 tona. Otprilike 50% od celokupne proizvodnje apsorbuje nemačko tržište sa cea 200.000 tona godišnje. Francuska troši oko 100—120.000 tona godišnje; ostatak se deli na ostale evropske države u nejednakim razmerama. Drvo je tamno ružičaste boje, mekano i ne reagira osetno na promené vlage i temperature u atmosferi. Obrađeno je dosta mjrno, nije nervozno i ne »radi«, jer se usušuje podjednako u radijalnom kao i u tangecijalnom pravcu. Drvo okume je dosta otporno i lako se konzervira. Postiže znatan promer, ali se dosta teško obrađuje pilom. Naprotiv lako se ljušti i vrlo uspešno prima lepak pri fabrikaciji furnira i kočenih ploča. Drvo okume ima slične osobine kao breza severne proveniencije, samo što ova ne postiže nikada veliki promer i radi toga mu nemože uspešno konkurirati. Često se sreću stabla okume sa deformisanim i nepravilno valovitim godovima. Takovo drvo ima u praksi ime okume »zuga«, ne ljušti se i upotrebljava se za unutrašnje delove nameštaja i unutrašnje ploče kočenog drveta. Drvo dobrog kvaliteta ima raznovrsnu upotrebu; kružno Ijušteni furniri imaju široku primenu u fabrikaciji skupocenog nameštaja (dekoracije u kazalištima, unutrašnji uresi stanova, restorana i bioskopa, dečija kolica, drvene kuće, drvorezbarstvo itd.). Okume je jedna od najbolje plaćenih egzota; može se rećii, da je i preplaćen; postiže cenu do 1000 francuskih franaka po toni, cif. Francuska. Uzevši u obzir, da 1 kubni metar teži 750 kg. (specifična težina u potpuno suvom stanju iznosi 0,65) izlazi, da se 1 m3 plaća sa 750 francuskih franaka. Mahagoni, Khaya ivorensis, pripada familiji Meliaceae. (Fr. Acajou, Nem. Mahagoni, Eng. Mahogoni, Špan. Caoba). U Francuskoj ga stolari i fabrikanti nameštaja zovu još i »Bassam«. Ime dolazi od afričke provincije Grand Bassam. Mahagoni proveniencije Bassam je izvanrednog kvaliteta i ime »Bassam« dato mahagoniju raznih proveniencija ruši ugled istog. Na evropsko tržište dolazi mahagoni iz francuskih kolonija Cameroun, Gabon i Cote d´Ivoire, zatim iz NigerijeConga. Dok je ranije mahagoni smatran kao drvo velikog luksuza i veoma skupoceno, danas mu je cena niža od cene prvoklasne hrastovine. Plaća se sa 700 do 800 francuskih franaka po toni. Teži je od drveta Okume i prima lepak puno teže; Ima relativno velike drvne sudove i sadrži smolu 358 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1938 str. 15 <-- 15 --> PDF |
crne ili tamno-crvene boje. Godišnji prirast, izražen širokim godišnjim prstenovana, je znatan, promer zna dosegnuti 1,5 do 2 metra. Drvo, izvanredno lepo na izgled, ima prirodnu ružičastu boju, manje ili više izraženu, koja se može veštački potencirati primenom potašinog hlorata, koji daje mahagoniju onu intenzivnu narandžasto crvenu boju izvanredno cenjenu u fabrikaciji skupocenog nameštaja, naročito glasovira. Obrađeno drvo ima prirodan svetlucav odraz, koji ostavlja utisak sličan onome svilenih tkanina. Usušuje se neznatno, nije nervozno »ne radi« pri atmosferskim promenama. Obraduje se lako i prima savršeno dobro polituru, koja daje drvetu izvanredan sjaj. Godišnja produkcija u zadnje vreme penje se na 50 do 60.000 tona. Upotrebljava se u finom stolarstvu, dekoracijama, luksuznim karoserijama, fabrikaciji radio-aparata i ostalog skupocenog nameštaja, kočenih ploča i si. Kako mahagoni apsorbuje vlagu u neznatnom stepenu, u zadnje vreme upotrebljava se u izgradnji manjih parobroda, motornih čamaca, jahti itd., te kao takovo zamenjuje uspešno Teck (Teak), T e c ton a grandis , u luksuznom brodogradstvu. Na evropskom drvnom tržištu sreće se osim spomenute vrste još i botanička vrsta Khava anthotheca. Obe vrste mahagonije dolaze iz afričkih kolonija i vrlo ih je teško razlikovati, kada je kora jednom odstranjena sa trupca. Kora prvoga je nešto tamnija i crvenkasta, dok drugi ima koru beličastu i bledu. Samba, Triplochita scleroxylon, pripada familiji Sterculliaceae (Fr. Ayous, Sam; Engl. Obeeche). Na evropsko tržište se dovozi iz kolonija Côte d´Ivoire, Nigeria i Cameroun. Drvo ima homogen ujednačen izgled sa pravnim drvnim vlaknima; veoma je mekano i bogato parenhimom. Radi toga, jednom oboreno, vrlo se teško konzervira i lako podleže napadu insekata. Sveže strugano ili piljeno ima vrlo neugodan miris, koji izaziva u izvesnim slučajevima teške reakcjje u ljudskom organizmu i prouzrokuje poteškoće pri angažovanju radne snage u tvornicama, gde se prerađuje sirovo. Naročito se ceni samba provenciencije Cameroun i Nigerija, koji daje izvanredne ploče kočenog drveta. Lako dostigne 1,50 met. promera i prodaje se na 7—800 francuskih franaka po toni. Jedna tona sadrži cea 2 kubna metra drveta. Limbo, Terminalia superba, pripada familiji Combretaceae. (Fr. Fraké-Limbo). Na evropsko tržište uvozi se iz kolonije Cameroun, iz Francuskog i Belgijskog Conga i ostalih kolonija afričke obale. Najviše se uvozi iz provincije Mayombe (Srednji Congo) i kada je prirodno tamno obojen, naziva se (uostalom netačno) »orahovina iz Mayombe«. Drvo mlado ima belu boju; kada ostari, skoro sasvim pocrni. Beljika mu je po pravilu uvek bela ili žućkasto-bela sa srcem crne boje, koja dolazi od velike količine tanina, na koji deluje slobodna voda u drvetu. Drvo uzeto iz sredine samoga srca vrlo je krhko i lako se lomi. Drvo beljike, kada je nešto tamnije žućkaste boje, liči nešto malo na hrastovinu. U ostalom nema jasne razlike između beljike i srca, koje, kada je potpuno tamno, potseća na orahovinu. Sama sredina srca je vrlo često mekana i neupotrebljiva za tehničku preradu. Prema prirodnoj boji drvo se na tržištu klasira u dve kategorije: beli limbo i crni limbo. Stabla sa crnim potpuno izraženim srcem upotrebljuju se poglavito za ljuštenje 359 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1938 str. 16 <-- 16 --> PDF |
oplata, te nalaze upotrebu u fabrikaciji skupocenog nameštaja i finom stolarstvu, dok se beli limbo upotrebljava u grubom stolarstvu, drvorezbarstvu i fabrikaciji parketa; on nije, uzgred budi rečeno, prvoklasnog kvaliteta. Kvalitet drveta se toliko više ceni, koliko mu je specifična težina veća (550—750 kg po kub. met,). Kako drvo podleže vrlo lako uparavanju i napadu insekata, treba ga što pre izrezati na polupreradevine i sušiti veštačkim putem. U zadnje vreme čine se pokušaji, da se korisno upotrebi u fabrikaciji aeroplana. Drvo prima boju izvanredno uspešno i lako se politira. Godišnja proizvodnja penje se u zadnje vreme do cea 60.000 tona. Glavno je tržište Belgija. U najnovije doba Nemačka apsorbuje znatan deo celokupne proizvodnje (oko 20.000 tona godišnje). Sapelli, Entandrophragma cylindricum. pripada familiji Meliaceae. U Evropu se dovozi iz francuskih kolonija Côte d´Ivoire i Cameroun i iz engleske Nigerije. Često se naziva »lažni mahagoni« i »pseudomahagoni«. Drvo bogato parenhimom podleže lako napadu insekata. Poseduje pravilno raspoređena drvna vlakna, koja daju drvetu u preseku fine pruge. Naročito ako su pruge uske, drvo se izvanredno -ceni za izgradnju luksuznog nameštaja, glasovira i si., za umetnicke dekoracije i izradu ploča kočenog drveta. Boja je drveta tamno-crvena; ako nije dovoljno izražena, može se potencirati veštačkim putem. Drvo je fine strukture, usušuje se neznatno, obraduje se lako i prima polituru uspešno. Treba napomenuti, da se ova botanička vrsta, kada dolazi iz francuske kolonije Côte d´Ivoire, ne zove u praksi sapelli već abudikro (Fr. Aboudikro). Abudikro je, kao što je rečeno, ista botanička vrsta kao sapelli, razlika je samo u provenienciji; teži je i nervozniji, više »radi« i nije toliko cenjen kao sapelli. Sapelli se često u praksi zamenjuje sa sličnom vrstom, koja se zove Sipo, E. util e (Fr. Assié). Međutim lako ih je razlikovati po mirisu kore i drveta, što ga sipo razvija naročito u svežem stanju. Godišnja proizvodnja penje se na 25.000 tona, od kojih 5.000 tona apsorbuje Nemačka za svoje potrebe. Tradicionalno tržište za sapelli je Liverpul, gde se zaključuju sve veće trgovačke operacije. Avodire, Turreanthus africana, pripada familiji Meliaceae. Na evropsko tržište dolazi isključivo iz francuske kolonije Côte d´Ivoire. Drvo blago-bele boje, mekano i lako, fine strukture, često ima svetlucav odraz; nema određene granice između srca i beljike. Pod uticajem laka postaje svetlo-žućkaste boje. Obraduje se lako i uspešno prima polituru. U praksi često nosi ime »beli mahagoni« i ima vrlo raznovrsnu primenu. Trupci su vrlo često usukani ili sa nepravilnim valovitim godovima. Radi navedenih mana skoro 50% trupaca, koji dolaze na evropsko tržište, klasiraju se kao drugorazredna roba. Kada su prima-kvalitete, ljušte se u oplate; u obrnutom slučaju pile se u daščice malih dimenzija. Proizvodnja je malena, jedva 5—6.000 tona godišnje. Cena mu varira od 5 do 600 francuskih franaka po toni (jedan kubni metar teži 5—600 kg). Makore i Duka, M i mus ops heckeli i M. africanus, pripadaju familiji Sapotaceae. Prva vrsta dolazi na evropsko tržište iz 360 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1938 str. 17 <-- 17 --> PDF |
francuske kolonije Côte d´Ivoire, a druga iz kolonija Cameroun i´ Gabo:i. U praksi, gde se često nazivaju »afrička kruškovina«, vrlo je teško razlikovati jednu od druge. Obe vrste daju drvo više ili manje svetle ili tamnije crvene ili ružičaste boje, sa manje ili više izraženim šarama u zavisnosti od reza. Po pravilu makore daje lepše i izrazitije drvo nego duka. Obraduju se lako i primaju uspešno boju i lak i jednom politirani daju izvanredan sjaj. Pri obradi, pilotina i prašina razdražuju sluznicu grla i nosa, te treba obratiti naročitu pažnju, da prostorije, u kojima se obraduju, budu snabdevene sa propisnim ekshaustorima i ventilatorima. Upotrebljavaju se u finom i grubom stolarstvu, za razne dekoracije, unutrašnje delove nameštaja i kočene ploče, a lošiji kvalitet za željezničke pragove; kombinovan sa drugim vrstama, upotrebljava se za izradu luksuznog parketa. Jedan kubni metar teži obično 650 do 700 kilograma. Zebran o je botanički neodređena vrsta; zna se, da pripada grupi Leguminoza (Fr. Zingano). Na evropsko tržište dovaža se u malim količinama iz francuskih kolonija Gabon i Cameroun. Drvo žućkasto-bele boje sa tamnim, skoro crnim prugama. Relativno veliki drvni sudovi čine drvo poroznim. Upotrebljava se u fabrikaciji nameštaja i u umetničkim dekoracijama. Izgled mu je vrlo različit u zavisnosti od smera reza (blistače ili bočnice). Zebrano proveniencije Qabon je izvanredno cenjen radi svojih finih pruga. Veštački bojen na razne načine, daje naročito fantastične šare i dekoracije. Francuska severna željeznička kompanija´ (Chemin de Fer du Nord) ima skoro u svim svojim putničkim vagonima unutrašnje delove izrađene iz drveta zebrano. P alisander, Dalbergia, sa nekoliko stotina određenih botaničkih vrsta, dolazi na evropsko tržište iz Indokine, sa Madagaskara, iz Centralne Amerike, Ria, Brezila il t. d. U Evropu se dovoze obično trupci, sa kojih je odstranjena beljika i obično slabih dimenzija, često ispod 50 centimetara. Beljika je obično bela i bez značaja, dok srce — obojeno najraznovrsnijim nijansama, od tamno-ljubičaste do crvene i ružičaste — nailazi na najraznovrsniju upotrebu u fabrikaciji luksuznog nameštaja, u rezbarstvu, kiparstvu itd. Kako drvo palisandra varira po boji, kvalitetu, specifičnoj težini u zavisnosti od svoje botaničke vrste i preveniencije, uobičajeno je, da se kupuje samo po uzorcima, da bi se izbegli neželjeni nesporazumi. Eben, Diospyros macassar sa još nekoliko određenih botaničkih vrsta uvozi se iz kolonija Gabon, Cameroun, Madagaskar, Ceylon, Indokina, Holandska Indija i t. d. Po boji se razlikuju dve vrste drveta: crna ebanovina i mramorna ebanovina. Drvo, kome je često srce potpuno crno, dosta je tvrdo i nervozno. Beljika (žućkasta, bez važnosti) ne nalazi praktičnu primenu. Naročito se ceni ebanovina proveniencije Gabon, Madagaskar i sa obale Macassar. Drvo, izvanredno teško (1.100 do 1.200 kg po kubnom metru), obrađuje se sa poteškoćama, dok prima polituru uspešno. Drvo se uvozi sa odstranjenom beljikom (kao i palisander), u obliku kratkih trupaca od 1—2 metra dužine (Madagaskar) ili u obliku komada tesanih sekirom iz srca, 20 do 40 kilograma težine (Gabon, Cameroun). Drvo se klasira po dimenzijama i kvalitetu. Upotrebljava se u izradi luksuznih predmeta manjih dimenzija: četke, dršci 361 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1938 str. 18 <-- 18 --> PDF |
za noževe, rezbarstvo, kiparstvo i t. d. Uvozi se prema potrebi i tražnji\ tržišta. ;, , Osim navedenih egzota na evropskom tržištu sreće se između ostalih još i drvo sledećih botaničkih vrsta: Terminali a ivorensis, Brosimum guianense, Dicorynia paraensis, Lophira procera, Sercocephalus Diderrichii, Mitragyne macrophylla, Quarea cedrata, Lovoa klaineana, Sindora conchinchinensis, Ocotea rubra, Testulea gabonensis, Erytrophlaeum Fordii, Svmphonia globulifera, Tarietia utilis, Pterocarpus Soyauxii, Hopea odorata i t. d. Résumé: Aperçu général des différentes essences des Bois Coloniaux importés, en Europe. Utilisation des divers bois dans la fabrication des meubles dans l´ébénisterie, menuserie etc. MILAN KNEŽEVIĆ (SARAJEVO) : POJAM I POSTAJANJE PLANINA I PLANINSKIH PAŠNJAKA (QUELQUES MOTS SUR LES PÂTURAGES MONTAGNEUX EN BOSNIE) U Agrarnom Glasniku broj 8/9 iz god. 1935 napisao je g. Ing.agr. Jovo Popović, kustos ovdješnjeg zemaljskog muzeja, studiju o planinskim pašnjacima pod naslovom »Planinski pašnjaci na bosansko-hercegovačkim planinama«. Ovo je prvo djelo, u kojem se govori o našim B. H. pl. pašnjacima sa ekonomskog gledišta. Pisac u svome izlaganju zadire duboko u interese šumarstva, što je razumljivo, jer pisati o planini i pl. pašnjaku, a ne taci se šumarstva, ne bi bilo objektivno. Na planinama i pl. pašnjacima su šumski interesi naosjetljiviji, pa zato neka se čuje i iz naših redova riječ o tome. Spomenuta studija preštampana je u posebnoj knjižici. Medu inim na strani 22 te knjižice stoji napisano ovo: »Zakon o šumama, koji je izašao 21 decembra god. 1929 ubraja u šum. zemljišta »donekle i suvate i planinske pašnjake«, koji zbog svog položaja moraju u izvjesnoj mjeri potpadati pod zakon o šumama. I to prvi, da ne potiskuju granicu šume na niže, a drugi, da se proplanci održe u potrebnom razmjeru prema šumi (Tač. 4 čl. 6.). Čl. 89 istog zakona daje definiciju suvata i planinskih pašnjaka i to ovako: »Suvati su planinski pašnjaci neobrasli šumom iznad prirodne (alpinske) granice šumske vegetacije.* Planinski pašnjaci su * Ova oznaka nije precizna. U šumsku vegetaciju spada i razno planinsko grmlje kao: Rosa pendulina, Salix retusa i sepylifolia. Vaccinîum myrtillus (borovnica), Dryas actopetala (fresinica), Juniperus nana, medvjeđe grožđe- (Ribes petraeum), mlivnjača (Arctostapliylos uva ursi) i dr. Zato bi bilo tačnije mjesto »do granice 362 |