DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 9 <-- 9 --> PDF |
Skoro sve ove nove vrste bile su različito negovane: prašene 2 do 9 puta u sezoni i dubrene nitrofoskalom i stajskim đubretom razne količine. U proletnju sadnju spadaju i egzote, o kojima će biti reč kasnije. Sem toga u proleće su posađeni i stari prijatelji: 1000 komada bresta, 3000 kom. hrasta, 200 kom. katalpe, 200 kom. duda, a u ogradi i vetrobranima i kao terajuće vrste u redovima: gledičija oko 6500 kom. i berberis 2900 kom. I nove i stare vrste posađene su u redove sa terajućim vrstama i bez njih. U glavnom je primljen sledeći sistem: hrast sa gledičijom, hrast sa berberisom, hrast sa maklurom; zatim beli bor, javor, jasen i brest u iste tri kombinacije. O uplivu terajucih vrsta prve godine, razume se, ne može se ništa reći, pošto su sadnice još preniske. Ali preduzeti su opiti sa prethodnim sadenjem istih terajucih vrsta, koje su navedene: u redovima ostavljena su mesta za glavne vrste, koje će se uneti 1938. i 1939. god. Sve vrste proletnje sadnje nisu imale gubitka sem u padinama i udubinama, gde se ćelo leto zadržavala stagnantna voda Ovaj gubitak je ispod 5%. Prirast svih vrsta nešto je (usled hladnog leta) usporen pri upoređenju sa prvom godinom, ali je ipak potpuno zadovoljavao. Tako su vrste posađene u 1937. god. dale prirast: beli bor 0, javor 30—80 cm., maklura 20—70 cm., omorika 10—25 cm., brest 50—120 cm., hrast 20—40 cm., dud 30—40 cm., berberis 30—80 cm., gledičija 10—100 cm. Dud, kao i prošle godine, nije pokazao uspeha; i ako se sav održao u životu, nije dao normalan prirast. Što se tiče vrsta, koje su ovde već dve godine, one su pokazale sledeće rezultate: Crni bor (si. 4.) ponašao se isto tako kao i prve godine i sve nade na potpunu asimilaciju dubriva nisu se opravdale. Ni sva moguća nega ni đubrenje nisu mogli postreknuti ga na ubrzanje prirasta. On je ostao i druge godine potpuno ravnodušan prema svemu tome. Njegov srednji prirast, bilo sa negom bilo bez nje, iznosio je za 1937. g. svega 37 cm., i^ ako je stupio već u 8. godinu života, a u drugu godinu stanične ere. Četiri-godišnji bor pokazao je isti uspeh. Prirast se potpuno zaustavio 10. jula, odnosno i mnogo ranije, za 3 meseca čak ranije nego kod drugih vrsta. U red pozitivnih vrsta pre svega spada crveni hrast (si. 5.). Kako je navedeno, hrast je bio posejan u rasadniku 1936. g. i u većoj količini upotrebljen je za letnju sadnju iste godine, a ostatak za proletnju sadnju 1937. g. Srednji prirast hrasta letnje sadnje u toku druge godine iznosi 70 cm., a proletne (za isto vreme) 50 cm. Maksimum letnje sadnje je 1.10 mt., a proletnje 85 cm. Maksimum je postignut unošenjem đubreta, oko 20 kgr. na sadnicu. Prirast se obustavio krajem avgusta, usled velikih hladnoća, a 1936 godine tek krajem septembra. Dakle imamo primerke hrasta posejanog u aprilu 1936. g., koji je visok 1.70 mt. i to u starosti od 1 godine i 4 meseca (si. 6.). Interesantno je pretpostaviti, šta bi dao isti hrast pri istom negovanju negde u nizini sa većim vegetacionim periodom i većom toplotom. Treba napomenuti, da je i hrast ove godine nešto nastradao od vode u padinama, odnosno obustavio je prirast. Inače, srednji prirast jednogodišnjeg hrasta je manji nego prošle godine: 25 cm. umesto 40 cm. U većini slučajeva imao je tendenciju razgranjavanja. 211 |