DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 52 <-- 52 --> PDF |
Poznate su metode sadnje i pošumljavanja. Nema tu problema. Postoje metode i načini rada Problemi pošumljavanja nisu u tehničkom izvođenju samog pošumljavanja. To što nazivamo prob(emom, to je tehnika rada. Jedan šumar mora znati, kako treba izvaditi biljku iz rasadnika, kako je preneti do mesta sadnje i najzad kako ju zasaditi, a potom kako je negovati prvih godina života. Kad bi sye ovo bili problemi, kako bi onda naš nepismeni seljak podigao tolike voćnjake i ostale kulture. Problem pošumljavanja goleti kod nas može se postaviti pre kao ekonomski-kulturni nego kao tehnički problem. Važnije je znati, g d e treba pošumljavati, a ne kak o treba pošumljavati, jer se ne može braniti gledište, da naši šumari večito gledaju na pošumljavanje kao na problem. Oni moraju jednom prestati da od tehnike rada prave probleme. Francusko šumarstvo dalo je dokaza, kako se može pošumiti 800.000 hektara živoga peska i goleti u Landama i Gaskonji za nešto više od 60 godina u toku 19. veka. Taj rad predstavlja ne samo slavu i ponos francuskog naroda, već i ponos celog civilizovanog sveta. To je najveće delo šumara na zemljinoj kugli. Ali tu se nije mnogo eksperimentisalo merenjem »dužinske jedinice prirasta« mladih sadnica, već se radilo. Sam rad bio je opit il iskustvo i otvarao je nove vidike i nova saznanja kroz praksu. Nikome nije padalo na pamet, da treba dubriti šumske sadnice, da bi one brže rasle. Kaže se, da nešumari izgube volju da rade na pošumljavanju goleti, kad čuju od šumara, kako dugo treba čekati, da šuma poraste! Mi šumari možemo dati odgovor na pitanje, zašto ne radimo na pošumljavanju goleti ili zašto smo do sada malo uradili, ali ne možemo sada istraživati ekspresne načine za rastenje šume, da bismo uverili svet u ono, što mu ne možemo dokazati. Pa zar bi trebalo još dokazivati, kad se zna, da se za 60 godina moglo pošumiti 800.000 hektara samo u jednom kraju Francuske (bez Solonje i Šampanje, gde je takođe u toku 19. veka pošumljeno nekoliko stotina hiljada hektara). Kad bismo mi mogli za jedan vek da pošumimo milijon hektara goleti, ne bi nam trebao nikakav ekspresni način za ekspresno rastenje šume. Problem pošumljavanja goleti kod nas je prvenstveno ekonomskokulturni i finansijsko-organizatorski. Najmanje je to problem tehnike samog sađenja šumskih sadnica ili sejanja šumskog semena. Navešćemo samo jedan primer sa teritorije Drinske banovine. Na desnoj obali Rzava ,od Dobruna do Vardišta, u toku jeseni´ 1937. okolni seljaci izvršili su seču lisnika u mladim hrastovim šumama, koje se nalaze na pločastom masivnom krečnjaku, čiji nagib terena prema Rzavu prelazi 45°, a negde i više. Ta seča lisnika pruža jezivu sliku, jedan strašan prizor pustošenja. Ispod toga terena prolazi železnička pruga i! glavni i jedini državni drum Beograd—Sarajevo. Svakoga trenutka preti katastrofa ovoj saobraćajnoj arteriji od odronjavanja blokova stena. Pruga i drum potpuno su nezaštićeni. Na tome prostoru ima možda oko 15—20 stogova lisnika sadenutih ovde — onde. Vrednost toga lisnika svakako nije basnoslovna, već predstavlja jedva 2—3.000 dinara... a šteta je neizmerna i može biti katastrofalna. Jednom stvorena pustoš teško se vraća kulturi. Zar neko od šumara nije mogao sprečiti tu jezivu i vandalsku seču? Zar se nije moglo naći načina, da se ispita, zašto je seljak morao da izvrši takvu seču lisnika i baš iznad same željezničke pruge i druma! A u pitanju je ishrana 254 |