DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 51 <-- 51 --> PDF |
veliki prilog značajnom delu zaštite šuma u tome kraju. U koliko je zemljoradnik više obezbeden naprednom poljoprivredom, u toliko će manje napadati na šume. Tome cilju treba da teže i šumari i agronomi. Uzurpacija šumskog zemljišta u Bosni f Hercegovini od strane zemljoradnika »žednog« zemlje nametnula je državi rešenje ovog pitanja pre mnogih drugih pitanja u tome kraju. I država deli uzurpirano zemljište, da zadrži talas uzurpacija i samovlasne kolonizacije, sa ciljem da spase ono, što se još može spasti. E, tu sad agronomi imaju reč! Tu mi šumari tražimo pomoć agronoma u tome, da nauče seljake, kako će najracionalnije iskoristiti: šumsko zemljište u poljoprivredne svrhe. Što više poljoprivrednih proizvoda u jednom šumovitom kraju, to više šuma. U nedostatku hleba šuma nadoknađuje i plaća i redovne i izvanredne potrebe. Zato je svaka agrarno-šumska politika rđava, ako ne vodi dovoljno računa o maksimalnom iskorišćavanju poljoprivrednog i relativnog šumskog zemljišta za poljoprivredne proizvode, jer cela naša zemlja ima dosta apsolutnog šumskog zemljišta za šumsku kulturu i jer mnoge naše šume stradaju od krčevine i paljevine baš zato što seljak teži da sebi stvori što više zemljišta za poljoprivrednu kulturu, a mi nismo u stanju da to sprečimo. i Problem pošumljavanja. Opet ti naši zvučni problemi! Svuda se sretamo sa tim problemima i nikad iz njih da se izađe. Ono, što spada u metode i načine rada, mi rado nazivamo problemom. Ako ga nema, mi ćemo odmah stvoriti problem od obične metode rada. I tako to ide u nedogled, pa onda zaista izgleda, da je po sredi problem. Tako smo evo saznali i za problem »ekspresnih šuma«. Pre svega nijedno veštačko pošumljavanje nije rentabilno, ako ga posmatramo samo sa novčane rentabilnosti. Ako pođemo dalje, doćićemo do zaključka, da je šumska privreda nerentabilna, ili u najboljem slučaju jedva rentabilna. Pa kad može biti nerentabilna jedna šuma, koju je priroda sama posejala, još pre može biti nerentabilna svaka šuma podignuta ljudskom rukom. Zato ne treba očekivati neku rentabilnost od našeg pošumljavanja, već treba očekivati mnogostruke i poznate korist i od pošumljavanja naših goleti. U našem radu na pošumljavanju goleti, kao i u svakom drugom radu, ima i uspeha, a ima i neuspeha. Pri tome ne treba uopštavati poje dine neuspehe zbog posrednih ili neposrednih (elementarnih) uzroka. Kao što i priroda ne uspeva u svakom svom potezu, tako i čovek ne uspeva u svakom podhvatu. A velika je razlika između sejanja, koje vrši priroda, i sejanja, koje vrši čovek, pa se i prirodi dešava da uvek ne zaseje i da joj »kultura« propadne i bez rđavog transporta sadnica i pored sveg^ savršenstva, kojim priroda raspolaže. Pazlozil neuspeha u pošumljavanju, kako ih čitamo u izveštaju o »ekspresnim šumama«, »svuda su isti«, kako kaže gosp. Afanasijev. Po njemu izgleda, da je celokupnö pošumljavanje goleti za poslednjih 20 godina totalno neuspelo. Međutim i ako ima neuspeha, ipak stvari ne izgledaju tako, da nam to daje pravo, da tako oštro i nepravedno sudimo o naporima činjenim na polju rada pošumljavanja goleti kod nas. 253 4 |