DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 50 <-- 50 --> PDF |
izgladnela i mršava i održava se u životu sa velikim teškoćama. Tolik broj stoke drži samo za proizvodnju đubreta. Cesto mu je sporedno pitanje proizvodnje mesa i mleka. Treba mu đubreta, jer da ga nema, ne bi ni posejao ni požnjeo. Kako bi u tome kraju n. pr. izgledali šumari, kad bi morali kupovati stajsko đubre za gnojenje šumskih kultura! U pojedinim krajevima poljoprivredno zemljište ne daje uopšte prinosa usled nedostatka đubreta. Zbog toga nastaje uništavanje šume, raseljavanje i glad. A baš u tim krajevima, gde nema mogućnosti! đubrenja njiva, nema ni šuma, već ima goleti. Sa koje bismo daljine morali mi onda dovlačiti bilo hemijsko bilo veštačko gnojivo i koliki bi tu bili troškovi? Ako pogledamo na strukturu naše zemljoradnje i šumarstva, naročito u krajevima gde je opstanak šume doveden u pitanje, videćemo, da bi šumari trebali pre da upućuju seljake na intenzivno gospodarenje nego da gube vreme u iznalaženju grafikona, koji će nam prestaviti »cene dužinske jedinice prirasta bez negovanja i sa negom«.* Privreda nije laboratorijum. Prirast je toliko relativan faktor, da najmanje zavisi od đubrenja šumske sadnice. Tačno je, da nije svejedno, da li će šuma dostići svoju zrelost za 40 ili 70 godina, kako kaže gosp. Afanasijev, ali samo u onom slučaju, da je to jedin a šuma! Kad se zna, da se šumska privreda r e n t i r a samo na velikoj površini i da priroda seje svake godine na milijonima hektara, onda je sasvim sporedno, da li će šuma dospeti do zrelosti u 40. ili 70. godini. Blago onim zemljama, u kojima se ne smatra, da šuma mora biti rentabilna. Rentabilnost je najsporednija uloga šume! Gdegod se išlo za rentabilnošću i konjunkturom, šume je nestalo. Bosanske su šume pale zbog toga shvatanja o rentabilnosti šume. Mnogo je važnija ona druga uloga šume, koju nikakav račun rentabiliteta ne može iskupiti. Ima šuma, koje se moraju održavati po ceni najvećih žrtava i koje nikada ne mogu biti rentabilne sa finansijskog gledišta, ali mogu biti od neocenjive koristi narodnoj privredi. Zato račun rentabiliteta u pošumljavanju goleti nije uvek od presudnog značaja. Postoje mnoga pošumljavanja, koja nisu rentabilna, pa se ipak moraju izvršiti. Treba šume tako čuvati, da ne dođe do veštačkog pošumljavanja, a kad´ već do toga dođe, onda je tu očevidna nerentabilnost, pa ma koliko jeftino stajalo pošumljavanje. Evolutivni proces šume od klice do zrelog drveta je proces svoje vrste. Taj proces zavisi od velikog broja faktora. Bubrenje mladih sadnica veštačkim ili stajskim đubrivom može imati samo individualni uticaj: na jedinku, ali ne na zajednicu. Nađubravanje sadnica može samo da dovede do stvarne nerentabilnosti pošumljavanja goleti zbog visokih cena nabavke i transporta đubreta. Zbog toga ogledna stanica na Sedreniku ne bi trebala da gubi vreme i novac, da bi nam dokazala, koliko naraste jedna nađubrena šumska sadnica na poljoprivrednom zemljištu. Njen veliki zadatak, po našem mišljenju, treba da se sastoji u iznalaženju boljih uslova za unapređenje poljoprivredne proizvodnje u jednom šumovitom kraju, kao što je Bosna, i opustošenom kraju, kao što je Hercegovina i primorski krš. Naročito je ovo važno u vezi sa unutrašnjom kolonizacijom i deobom šumskog zemljišta u Bosni i Hercegovini tamo"": m zemljoradnicima. To bi bio njen * Šum. List 1937, str. 628. 252 |