DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 49 <-- 49 --> PDF |
dine snaga zemljišta slabi, a iscrpljeni elementi moraju da se nadoknade gnojenjem zemljišta. Ako sad napravimo horizontalni presek apsolutnog šumskog zemljišta, dobićemo sasvim drugu sliku. Pre svega u neobrađenom šumskom zemljištu nalazimo sasvim nešto drugo nego u poljoprivrednom. Tu više nemamo jedan određeni horizontalni presek već jednu sasvim fizički različitu strukturu. Korenje i žilje šumskih sadnica razvija se na raznim dubinama i pod velikim preprekama od haotičnog kamenja u zemlji. Uspešno dubrenje zavisi od načina obrade zemljišta, dakle ono se prvenstveno na takvim zemljištima i primenjuje sa uspohom. S druge strane od velikog su uticaja i klimatski faktori. Dubrenje kultura vrši se tamo, gde čovek više manje ima mogućnosti da vlada slojem zemljišta, kome hoće da vrati istrošene hranljive elemente. Qde on tu mogućnost nema, uspešno dubrenje šumskih kultura na apsolutnom šumskom zemljištu je utopija. Uz to ne treba izgubiti iz vida dubinsko i površinsko ispiranje nagnutog šumskog zemljišta. Ako je dubrenje šumskih sadnica na Sedreniku bilo moguće i uspešno, a postignuti rezultati opravdavaju uloženi trud i žrtve, to može biti uspeh vezan samo za to zemljište, koje je više poljoprivredno nego šumsko zemljište. Poznato je, da mineralni sastojci pruženi zemljištu putem gnojenja deluju samo za neko izvesno vreme, najviše 2 do 3 godine. Šumska sadnica, čije je rastenje aktivirano za prve dve tri godine veštačkim dubrenjem i medukulturama, neće pod tim uplivom rasti tim istim tempom celog svog života. Mnogo toga ima ta sadnica da preživi od svoje rane mladosti pa do zrelosti. A da te sadnice, veštački nadubrene, ne mogu stvoriti »ekspresnu« i strategijsku šumu, ne treba ni dokazivati. Ogledna stanica na Sedreniku, na relativnom šumskom zemljištu, ne može doprineti rešenju problema pošumljavanja bosanskih goleti, primorskog i hercegovačkog krša ni južno-srbijanskih goleti. Kako bi izgledali naši radovi na tim goletima, kad bismo^ iznosili veštačko gnojivo za sadnice u vrelom i hladnom kamenu krša! Šta bi nam na to kazao narod? Kakve bi se medukulture mogle tamo plasirati! Mi moramo u prvom redu da pošumljavamo goleti, gde osim šumske nema mogućnosti ni za kakvu drugu kulturu, pa ni za međukulturu. Upotreba stajskog i hemijskog dubriva u šumskoj kulturi ne može se opravdati nikakvom žarkom željom za »ekspresno« rastenje šume niti ikakvim ekonomskim i kulturnim razlozima. Mi znamo, da je proizvodnja stajskog đubreta u našim planinskim krajevima, gde se zemljoradnici bave ekstenzivnim stočarstvom, jedan od najopasnijih rušilaca šume ! Zašto seljak u tim krajevima gaji mnogo veći broj stoke, nego što mu je potrebno za proizvodnju vune i mleka, za odevanje i ishranu? Zato što mu je svako marvinče »mašina« za proizvodnju đubreta, a to mu je đubre potrebno za gnojenje poljoprivrednih kultura. Bez toga dubrenja ne bi bilo moguće dobiti nikakav prinos sa poljoprivrednog zemljišta. Usled vrlo aktivnog ispiranja poljoprivrednog zemljišta nadubravanje se mora vršiti svake godine. To je vrlo dobro zapaženo u Metohiji u Zetskoj banovini. Tamo je zemljoradnik primoran da navodnjava svoje njive. Usled čestog natapanja ispiranje zemljišta vrlo je aktivno, a to znači slabljenje produktivne snage kulturnog sloja. Otuda dolazi velik razvoj stočarstva u metohijskoj oblasti. Ima seljaka, koji drže po 20—40 grla krupne stoke, koje ne može dovoljno da hrani, tako da je ona strašno 251 |