DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 48 <-- 48 --> PDF |
zemlju od mora. Oni bi kao ljudi, koji znaju da cene svaku stopu zemljišta, na zemljištu, kao što je ono na Sedreniku, uzgajali poljoprivrednu kulturu. Mi p´očinjemo prvi u svetu da veštačkim gnojivom đubrimo šumske sadnice u najšumovitijem kraju Evrope, u senci bosanske prašume, poslednje na evropskom kontinentu. Naše šumarstvo, posmatrano u perspektivi od 1918. do danas, pruža nam jednu sliku, koja u istoriji naših šuma neće biti tako svetio prikazana. Ako bacimo pogled na istorijsko-ekonomski period pre 1918., tamo ćemo videti mnogo više nego što možemo videti od 1918. do danas. Kad to istaknemo i samo letimično pređemo iznad pojedinih krajeva naše zemlje, biće nam jasno, koliko ima prečih problema u našem šumarstvu od dubrenja šumskih sadnica veštačkim gnojivom. Nećemo ovde govoriti o tim životnim problemima naše šumske privrede, jer bi nas udaljilo od postavljenog pitanja. Dovoljno je samo potsetiti se na njih, makar i u opštim potezima, pa da se odmah uverimo u neophodnost jednog rada u drugom pravcu. Koji je taj pravac, biće nam jasno, ako samo pođemo od »ekspresnih« seča u vezi sa povoljnom svetskom konjunkturom i od našeg primorskog krša pa do crnih goleti u slivu Crne Reke u Južnoj Srbiji. Zbog svega toga čudno nam nekako zvuči pojam »ekspresnih šuma« i potseća nas na onu narodnu »selo gori, baba se češlja«. Ne treba se gubiti u laboratorijskim, mikroskopskim i milimetarskim prirastima mladih sadnica pod uticajem veštačkog gnojiva pred gorostasima od problema u čitavom našem šumarstvu, niti treba verovati, da će sadnica nadubrena u prvim godinama života dati ekspresnu buduću šumu. Upotreba prirodnog i hemijskog gnojiva u šumskoj kulturi. Uloga agro-hemije u poljoprivrednoj proizvodnji od velikog je značaja za opšti napredak poljoprivrednih kultura u toku XX. veka. Od teorije starog veka poznate pod imenom »Teorija sopstvenih zemljišnih sokova« pa do moderne teorije i pronalazaka u oblasti agro-hemije u početku XX. veka nema po našem saznanju nikakvih pozitivnih rezultata o gnojenju mladih šumskih kultura, jer to nije zanimalo ni šumare ni fiziologe. Njih je zanimao napredak agrohemije u oblasti poljoprivrede i nas šumare taj napredak može da zanima samo u šumskim rasadnicima, dakle tamo, gdje šumske sadnice ne sačinjavaju šumu, već samo jednogodišnju ili dvogodišnju kulturu. Izvan toga i u koliko se radi o šumi (ne o urbanističkoj ili parkovnoj šumi) za nas prestaje agrohemija i nastaje mikrobiološka hernija, humus i borba sa elementarnim silama za razvoj i napredak organizma šume kao biološke zajednice. Rastenje biljke, povećanje njene mase i njen potpuni razvoj z a jedno određeno vreme u zavisnosti je od površine organa za ishranu. Količina hranljivih elemenata, koju biljka uzima iz vazduha, zavisi od površine lišća, a količina hrane iz zemlje zavisi od broja i površine žila i žilica. Ako napravimo horizontalni presek jednog ziratnog zemljišta na dubini, u kojoj se razvija korenje il žilje kulturnih biljaka (pšenice, kukuruza, krompira, lucerke, afijona, soje, pasulja itd.), videćemo da se korenje i žilje nalazi više manje u jednoj uvek istoj dubini, iz koje biljke svake godine crpe hranjive elemente. Zbog toga velikog iscrpljenja svake go 250 |