DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 46 <-- 46 --> PDF |
rada. A da bismo mogli jednovremeno raditi na više raznih mesta i pod različitim uslovima, treba pošumljavati u raznim krajevima, pod različitim prilikama i uslovima, sa raznim odgovarajućim vrstama drveća, i to neposredno na terenu, a ne preko šumsko-meliorativne stanice. Svako pošumljeno zemljište može nam biti ogledno polje, ako smo sve zabeležili i vršili opažanja i ako svaki od nas ne smatra, da je sve u p r o b 1 em u, čim je počeo da radi. Ako svaki od nas, pre nego što počne da radi, smatra, da je odmah naišao na problem, onda mi nikada nećemo izaći iz problema. Sve će nam postati problem i večiti znak pitanja! Što se tiče samih metoda rada u šumsko-meliorativnoj stanici na Sedreniku, mi u to pitanje ne možemo ulaziti. Iz onoga, što je objavljeno, vidimo, da se radi sistematski i sređeno. Mi ovo pitanje posmatramo sa praktčnog gledišta, sa gledišta narodne privrede i samo u toliko ono za nas ima značaja, pa ćemo u sasvim dobroj nameri reći koju reč o tome. Ako u našem izlaganju budemo malo nepoverljivi prema »ekspresnim šumama«, to ne bi trebalo da smeta pokretačima ovih .poduhvata Naprotiv, ako rezultati njihova rada pokažu, da smo mi pronalazači »ekspresnih šuma«, nama neće biti teško da priznamo grešku, što smo još nepoverljivi prema novim nastojanjima u pošumjavanju goleti. Pre svega moramo učiniti osnovnu primedbu ćelom problemu, kako ga je postavila ogledna stanica na Sedreniku. Pogrešan je naime račun tražiti da poljoprivredna kultura čini rentabilnom šumsku kulturu na jednom te istom zemljištu, koje je delimično sposobno i za jednu i za drugu kulturu. Ako je zemljište na Sedreniku takve prirode da odgovara više poljoprivrednoj kulturi i da se na njemu mogu proizvesti onako izvrsne jagode, čiji kilogram staje 7 dinara na sarajevskoj pijaci, i ako se na tome zemljištu mogu kultivisati baštovanski proizvodi (kupus, krompir, šargarepe, lukac i dr.), onda na tome zemljištu nema mesta šumskoj kulturi. Zašto onda takvo zemljište pošumljavati, pa čak upotrebljavati i hemijska gnojiva za ekspresno rastenje šumskih sadnica! Jesmo li mi toliko zašli u intezivnu kulturu, da smo dospeli do te kulminacije, da čak i naše buduće šume dubrimo veštačkim đubretom. Mi, koji smo još tako ekstenzivni i utonuli u agrarni i stočarski primitivizam! Znamo vrlo dobro, da je prosečni prinos pšenice i sena po hektaru ispod prosečnog svetskog prinosa i da u većini slučajeva naš seljak nema štalskog đubreta ni za đubrenje osnovnih kultura. A ne zaboravimo, da se najveći deo ili skoro sva hemijska gnojiva uvoze iz inostranstva i da od Maribora do Devdelije imamo možda svega jednu fabriku hemijskih gnojiva. Ne treba izgubiti iz vida veoma visok prirast stanovništva u Jugoslaviji i da je od 1921. do 1937. godine stanovništvo Jugoslavije priraslo za 3,5 milijona stanovnika. A kad se tome doda i to, da je površina ziratne zemlje danas po stanovniku ispod minimuma i da broj zemljoradnika bez zemlje neverovatno raste, onda se moramo zapitati, šta nas očekuje u bliskoj budućnosti. Kad ovako postavimo pitanje, moramo doći do zaključka, da treba nešto drugo raditi. Mi moramo ekspresnim putem naći načine, kako da sačuvamo šume od poljoprivredne o f a n z i v e, koja je našim šumama odavno nametnuta, i kako ćemo sačuvati šume na apsolutnom šum. zemljištu. Pored toga, da bismo mogli sačuvati šume na apsolutnom šum. zemljištu, moraćemo sami tražiti metode, kako da unapredimo ostale kulture na relativnom šumskom zemljištu 24S |