DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 44 <-- 44 --> PDF |
Ing. ORESTIJE KRSTIĆ (BEOGRAD): NAŠE „EKSPRESNE ŠUME" SA GLEDIŠTA NARODNE PRIVREDE (NOS FORETS „RAPIDES" DU POINT DE VUE DE L´ ÉCONOMIE NATIONALE) Čitajući u Šumarskom listu za decembar 1937. članak g. Ing. Dimitrija Afanasijeva o rezultatima rada Šumsko-meliorativne ogledne stanice na Sedreniku kod Sarajeva setili smo se spontano biblijskog predanja o stvaranju sveta. I zaista, od postanka sveta niko nije postavio pitanje, zašto se Svevišnjem Tvorcu toliko žurilo da stvori ovaj beskrajno veliki i čarobno lepi svet svega za 6 dana. A kome bi se to pitanje moglo i postaviti! Svevišnjem Tvorcu ne, jer od završetka stvaranja Tvorac nije više govorio, već je progovorio čovek. Znajući da na to pitanje ne može nikad dobiti odgovora, čovek ga i ne postavlja. U mesto odgovora na pitanje, zašto je Tvorac stvorio čitav svet tako brzo, »ekspresno«, čovek je primio biblijski Kreacionizam naše crkve kao dogmu. Inspiracije brzog stvaranja sveta nedokučiva su tajna za ovo maleno ljudsko biće, koje je došlo poslednjeg dana stvaranja kao kruna veličanstene građevine. Iz biblijskog Kreacionizma nauka nas je odvela u teoriju Evolucionizma, koja objašnjava postanak i stvaranje na sasvim drugi način. To znači, da su stvari dolazile lagano, a ne, »ekspresno«, kao što bi to čovek želeo da vidi u svome radu. Celokupna teorija o postanku života, o razvoju i disperziji vrsta i bioloških zajednica zasniva se na postepenom stvaranju. Samo stvaralaštvo u prirodi nije »ekspresno«. »Ekspresna« mogu biti rušenja, destrukcije, kataklizmi, uništavanje i tome slično. »Ekspresna« može biti n. pr. seča jedne šume, koja je rasla 300 i više godina. Istorija kolonizacije Sjedinjenih američkih država pruža nam jezive primere tih »ekspresnih« seča, koje su ostavile strahovite posledice i uzbunile savest javnosti, a u prvom redu savest pretsednika Sjedinjenih američkih država Teodora Roosewelta (1900) i njegovog plemenitog savetnika u šumskoj politici, čuvenog i energičnog Gifforda Pinchota, koji se mnogo zamerio velikoj šumskoj industriji i železničkim kompanijama početkom 20 veka, kad je sprečio »ekspresne« seče božanskih prašuma Novoga Sveta. Dockan su intervenisali i Roosewelt i njegov šumarski savetnik Pinchot, jer posledice tih »ekspresnih« seča danas su takve, da se 20 milijona hektara prvoklasne zemlje za kulturu cerealija i pašnjaka pretvara u peščanu pustinju od vrućeg stepskog vetra, koji duva između Stenovitih Planina i Misisipe ne nailazeći više na prepreku, koja je postojala, dok su šume tamo stajale. Usled toga prevelikog i »ekspresnog « uništvanja amerikanskih šuma u doba kolonizacije preti opasnost, da ekonomski propadne 5 država i milijoni farmera da ostanu bez posla i da padnu na teret države i zajednice. 246 |