DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Čuli smo primedbe naših stručnih konzervativaca: »Pa do sada su toliki šumari radili na stari način i to su bili istaknuti radnici. Oni su svuda sadili crni bor, znači da tako i treba produžiti«. Prema ovoj logici ne bi trebalo uvoditi aeroplane, jer su do sada toliki istaknuti stručnjaci radili samo železnice i automobile; ne bi trebalo uvoditi ni elektriku, jer su do toga toliki dobri stručnjaci konstruisali samo lampe za petroleum ... I još nešto: Prohujaće godine i vekovi. Ljudski će um podignuti mnoge zave´se nad tajnama prirode. Pojaviće se nove tekovine, o kojima sada ne možemo ni sanjati. Možda će raketni vozovi zujati sa jedne planete na drugu kroz bezgraničan prostor vasione. Šta li će tada biti sa šumarstvom i šumarima? Bezuslovno, upotreba drveta za građu i ogrev potpuno će iščeznuti, a stvari od drveta pokazivače se samo u muzejima. Ali šume će ostati. One će promeniti možda svoj oblik, svoju spoljašnost: pojaviće se i neke nove lepe vrste. Ali ove će šume biti isto tako potrebne za čovečanstvo kao i sadanje — samo ne radi materijalne koristi. Zelenilo šume, to je najbolji osmejak, koji nam je poklonila priroda, najlepši ukras naše planete i njega ništa´ drugo ne može zameniti. Šumarski inženjeri biti će inženjeri estetike i umetnici čiste lepote na našoj zemlji; bez njihovog učešća neće se podizati gradovi i naselja budućnosti. Pa zar se i sada sve više i više ne oseća ta privlačnost šuma! Zar i sada čovečanstvo, zarobljeno u zagušljivim prašnim .^ nehigijenskim kamenim sanducima (kućama) ne teži za lepotom šume? Što je kulturniji narod, to je veća ova težnja. Skoro svuda ljudi iskorišćuju svaku nedelju za izlet u šumu. U taj dan prazne se gradovi i vrši se prava seoba u mirisno zelenilo. A zašto smo mi podigli Topčider, Kalimegdan, ukrasili šumom Avalu i zašto se to sve nalazi baš u rukama šumara! Da nije možda za rekursionu seču? Ne, to sve već jasno dokazuje, da je estetika šuma jedna od nerazdvojnih grana šumarstva, koja se sve više i više razvija silom prilika i zahteva sadašnjosti. Možda ćemo doživeti i osnivanje zasebne katedre o estetici šuma. Ova grana šumarstva imatiće i podizanje parkova i vrtova, koji na kraju krajeva nisu ništa drugo, već vrsta šume. Zato treba da se probude oni, koji spavaju, jer će ih vreme pregaziti. Treba obratiti naročitu pažnju i na estetiku pošumljavanja. Evo zašto stanica doduše pomalo, ali ipak uvodi u ogled i ukrasne vrste i poklanja im izvesnu pažnju. Ova je akcija bezuslovno praćena simpatijom nekih naših šumara, koji su već podigli ovo pitanje. Ovde je naveden samo jedan deo rezultata opažanja i proučavanja stanice, pošto se nije moglo iskoristiti sve, što je dobiveno; pa i navedeni rezultati nisu detaljisani u mnogim slučajevima, kako bi trebalo. Nadamo se, da će nastati bolja vremena, kada će rezultati moći biti prikazani u punom opsegu, čime će stanica izvršiti postavljene zadatke. Résumé Résumé. Succédemment a son premier rapport publié ici l´an dernier (v. p. 622) dans lequel) l´auteur rapporta sur la fondation et sur les buts du »champs d´essais« de Sédrénik pres de Saraievo comme aussi sur la croissance des jeunes plants au C´/urs de l´année 1936 (premiere année de leur existence), l´auteur expose dans ce deuxieme rapport — la prospérité de ces-meme plants au cours de la précédente année (1937). 245 |