DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 42 <-- 42 --> PDF |
oktobru je potpuno sazrela. Bilo je nekoliko kilograma ukusnih trešanja, a ribizla je nastradala od kasnog teškog snega, koji je kao rukom oljuštio i skinuo zeleni plod. Odlično su se razvijali horizontalni kordoni na žici i dali su prirast više od 1 metra. Dakle kombinacija prirodnih prilika i veštačke nege dovodi do neočekivanih rezultata. Znamo, da bostan traži najviše sunčanih kalorija za svoje sazrevanje, a paradajs svakako mnogo manje. Međutim bostan je sazreo, a paradajs nije stigo. Najnežnija vrsta voćaka (breskva) uspeva ovde najbolje i to kako divlja tako i kalamljena. Ovo je doduše pitanje za agronome, ali i kod šumskih vrsta opažamo iste pojave. XI. Zaključak. Potrebno je analizirati i praktičnost metoda stanice, jer, kao i svaka slična ustanova, ona ne radi sama za sebe, već za široku primenu svojih metoda i načina. Ekonomičnost svake metode uslovljava mogućnost njene primene. Dosada se stanica nije služila nekim naročito skupim metodama odnosno metodama, koje bi bile neostvarljive usled visokih cena, jer je svaka sadnica stajala oko 2 dinara. Stoga se obratimo na noviju literaturu naših stručnjaka, koji stalno rade na terenu. Kakav put pokazuju oni i šta nagoveštaju? U kakvoj fazi razvitka nalazi se naše pošumljavanje? Iz knjige »Šume i šumarstvo našeg juga« vidi se napr., da se autor trudio pronaći izlaz iz dosadašnje faze neuspeha, studirao je dosadašnje »jeftine« metode i razloge njihovih neuspeha. I došao je do zaključka da jame za sadnice moraju biti 60—70 cm. duboke i da samo iskop takve jame stoji u srednjem 2,50 din., da pažljiva sadnja jedne sadnice stoji oko 0,50 d. Pisac naglašava, da jeftine metode mogu biti uspešne tek u izuzetnim slučajevima (nasipi), i da je neuspeh pošumljavanja do sada ležao u »skupu omašaka u tehnici sadenja ... u neprašenju«. Nagoveštava i sprema se za izvođenje poljoprovredno- šumske kombinativne melioracije. »Na dobro prerađenom zemljištu kao za žitarice sejaćemo hrast, a među redove hrasta — kukuruz. Prilikom oprašivanja kukuruza oprašimo i hrast...« Zar to nisu jedni od principa, koji su uloženi u rad stanice! Dalje su veoma značajni zaključci komisije za pošumljavanje deliblatskog peska, koji su inače detaljno navedeni u br. 9 »Šum. Lista« za 1937 g. Značajni su, jer delibatski pesak nije ništa drugo nego vrsta pasivnog zemljišta. Komisija konstatuje neuspeh pošumljavanja: »nisu retki slučajevi, kada je po koja parcela četiri i više puta pošumljavana«. I donosi zaključak, da bez prethodne intenzivne obrade zemljišta nema uspeha i da je potrebna dalja nega sadnica, sve dok se ne sklope; da je potrebno pošumljavati na prethodno uzoranom tlu, da se unosi grmlje, koje igra vrlo važnu ulogu i da su mešovite sastojine po pravilu mnogo bolje. Tretira najzad i pitanje iskorišćavanja zemljišta u poljoprivredne svrhe paralelno sa pošumljavanjem. Da je bila kakva uzročna veza između osnivanja stanice i rada komisije, moglo bi se pomisliti, da je stanica bila osnovana baš na temelju zaključka komisije u cilju obrade i detaljnog razrađivanja principa postavljenih od komisije i u cilju istraživanja i utvrđivanja praktične primene ovih metoda i principa. Ovim hoćemo da kažemo, da izvesne ideje osvajaju naglo i najedanput ceo svet zato, što je došlo njihovo vreme. 244 |