DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 41 <-- 41 --> PDF |
stavci turšijskih vrsta. Krastavaca je svega bilo 22.000 komada, a prodavani su po 10 dinara od 100 komada. Ovoliko je krastavaca bilo pokupljeno sa površine od 700 kv. mt., što znači, da je jedan kv. mt. dao 30 krastavaca ili 3 dinara bruto-prihoda. Krastavci su bili posejani u samim redovima šum. sadnica, tako da se njihova vrež rasprostirala po praznom prostoru između redova šumskih sadnica. Oko 15% bilo je škarta, pošto stanica nije raspolagala sa dovoljnim brojem radnika za pravovremenu berbu, te su krastavci poneki put prezreli ili popegali. Ipak, da su sve tako zvane rentabilne parcele bile zasejane krastavcima, samo bi oni dali prihoda više od 10.000 din. i uz istu prodajnu cenu. Prvi je rod krastavca stigao 8. juna, a poslednji je bio pokupljen 1. septembra. Krastavcima nije bila pružena skoro nikakva nega u toku sazrevanja ploda, pa je to bilo i nemoguće, pošto se vrež potpuno sklopila i pokrila tle. Jagoda je podbacila u kvantitetu usled velike vlage, te je sabrano svega oko 200 kgr. Prodavana je po 4 din. — izgleda, suviše jeftino, pošto je isto ovakav kvalitet na tržištu stajao po 10—12 din., ali cene na veliko nisu prevazilazile naše cene. Na jagodi preprodavci uzimaju veoma veliki procenat, jer se jagoda ne održi ni 3—4 dana. Prva je jagoda sazrela i liferovana 15. juna, a poslednja partija 17. jula. Grašak je najranije stigao (12. juna) i rađao je do 24. jula. Svega je berba iznosila 180 kgr. sa površine od 190 kv. mt. I grašak je prodat jeftino: po 2 din za kg. Na to su doduše uplivale tržne cene, koje su se jedno vreme spustile do 2 din., ali se uskoro popele do 6 din. Orašak je trebalo posejati još 2 puta, ali to nije učinjeno na žalost zbog finansijskih teškoća. Najskupoceniji artikl bila je malina, koja se prodavala po 6 din. od kgr., a potraživanja su bila 5 puta veća nego količina, koju je proizvela stanica. Prvi rod je dao 80 kgr., a drugi, veoma obilan, koji je po približnoj oceni mogao iznositi oko 300 kgr., nije stigao sazrevanje usled hladnoće i prerane zime. Prvi je rod malina dala 1. jula. Uostalom nije još stigla kulminacija roda. Sve ostale kulture bile su posejane u manjim količinama, radi probe i ogleda, po do 2 gredice. Odlično je uspela cikla, krompir, kupus (si. 30), keleraba, bela i žuta mrkva, pastrnjak. Slaba je bila, ne zna se zašto, salata i rotkvica kao i prošle godine. Paprika nije stigla da sazri, i ako se vrlo dobro razvijala. Crni luk bio je slab, a beli dobar. Neuspešan je, zbog naročitih razloga bio ogled sa paradajsom. Njime je bila zasejana najveća površina i on je bio ostavljen svojoj sudbini; tek je na neznatnom delu pinciran. Ali nije sav sazreo, a u koliko i jest, nije mogao biti unovčen zbog kabastosti i vrlo niskih pijačnih cena (1 din. po kgr.). Na taj način paradajs pri transportu ručnom snagom ne bi se isplatio. Sasvim je neuspešan bio ogled sa crnim patlidžanom. On, jadnik, počeo je cvetati tek u početku septembra. Ali je veoma interesantan ogled učinjen sa nekoliko komada semenki lubenice i dinje. Na opšte čuđenje i lubenice i dinje sazrele su i to oni plodovi, koji su se najranije pojavili. Izgleda, da upravo odlične rezultate daju voćke, a naročito patuljaste. Na si. 31 vidi se, kako su se lepo razvile patuljaste voćke, posađene ove godine. Dobre su breskve, višnje, kajsije.i jabuke, a nešto manje i kruške. Visoke voćke rodile su, ali agronom je pokidao zametke sa većeg dela drveća, da se ne oslabi voćka. Ode nije pokidano, svaka je jabuka donela po 10—12 plodova. To je u većini zlatna parmenka. U 243 |