DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 39 <-- 39 --> PDF |
Ljubitelje jeftinoće obradovaće cifre najmanjeg utroška. To je za brest iznos od 18 para po metru, a za hrast i omoriku po 80 para. To je postignuto posredstvom zaštite od maline, pošto je celokupan utrošak negovanja za godinu dana ograničen na trošak dvokratnog prašenja. Zar ovo nije još jedan dokaz značenja, koje ima sklop? Zar sama priroda ne pokazuje, da ako hoćemo brzo i jeftino, treba pre svega postići sklop. Dakle ova metoda zasene igra veliku ulogu i jako smanjuje troškove. Ne mora naravski svuda da bude baš malina, mogu da budu primenjene i mnoge druge vrste sa istim uspehom, gde iz ma kakvih razloga neće da uspeva malina. Razlike u ceni 1 metra prirasta (tabela 4) pokazuju donekle i biološka svojstva raznih vrsta. Razumljivo je, da se mnogo lakše i sa manje troška mogu naterati na brže rastenje po svojoj prirodi brzorastne vrste. Kada mi to isto zahtevamo od sporijih vrsta, moramo i više plaćati. A kako plaćamo u naturi, posredstvom nege i dubrenja ,to tablica grubo pokazuje stepen brzine rasta različitih vrsta. Utrku je dobio brest, a njega stiže bagrem. Zatim ide lipa, ariš, hrast, a omorika u isto vreme tek je pošla od starta. U toku 1938 g. stanica će ostaviti bez daljeg dubrenja 75% sadnica dubrenih ove godine, a sa 25% nastaviti đubrenje u istoj količini. VIII. Uporedno-kontrolne parcele. Stanica ima uporedne parcele: / VIII, V» X i XII sa sumarnom površinom od oko 5.000 kv. met. Na ovim parcelama ima predstavnika svih glavnih vrsta, koje se neguju na stanici. Ovde su sadnice u neredu, u razbacanim grupama, posađene u jame. Nega je minimalna, upravo onolika, koliko je potrebno za održanje sadnice na životu. To je u većini slučajeva prašenje jedan do tri puta u sezoni, a ponegde, gde je bila teška i jako slana (kisela) lončarska ilovača, dodato je u jame prilikom sađenja nešto bolje zemlje iz bliže okoline. Pored toga na izvesnim mestima, kao prelaz intenzivnom uzgajivanju, primenjena je srednja nega: dodatak dubriva u malim količinama i nešto veći broj prašenja. Podaci o razlikama prirasta i utroška novca i vremena sistemizirani su u grafikonu i tablici. IX. Štetočine. Najglavnija nepogoda u toku 1937. g. bila je invazija miševa, od koje su inače nastradale mnoge opštine u drinskoj banovini. Miševi su upravo izbušili teren, vadili posejani žir, čak i seme ginkije, pregrizali korenje biljaka. Bila su isprobana u prvom redu patentirana sredstva, tako zv. Zelio-zrna i dr. Možda su to i dobra sredstva, ali pod uslovom, da ih miševi jedu. Međutim oni su pametni, te nisu dirnuli baš nijedno zrno toga produkta. Onda je pomogao »babski lek«, staro i ispitano sredstvo: mačka. Ona je bila transportovana iz Sarajeva u ekspresvagonu od stare vreće, ubrzo se aklimatizirala na stanici i za kratko je vreme potamanila i rasterala miševe. Od drugih štetočina bili su ( i to u vrlo velikoj količini) mravi, koji su pravili znatnu štetu, a naročito su upropašćivali plodove jagoda, nagrizali krastavce i svuda gajili lisnate vaši, svoje »krave«. Posle bezuspešnog spaljivanja i polivanja mravinjaka vrelom vodom moralo se pristupiti zalivanju petroleumom, koji je u većim količinama radikalno uništavao mrave. 241 |