DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 35     <-- 35 -->        PDF

cionalno penjanju troškova. Sa biološke strane maksimum prirasta još
nije postignut. Sem toga se vidi, da. izvesne vrste stoje manje, a druge
više. Naterati napr. hrast, da raste brže, stoji mnogo više nego za brest,
a za 20% više nego za ariš. Ako hoćemo napr. postići prirast druge
godine sa 1,10 mt. visine, to stoji: za bagrem 25 p., za brest 35 p., za lipu
75 p., za ariš 1,30 d, a za omoriku čak i pola metra stoji 6 din.


Finansijski optimum, odnosno najmanji relativni utrošak po 1 mt.
prirasta postignut je kod bresta sa prirastom od 1,30 mt. visine, kod
bagrema pri 1,50 mt., kod lipe pri 0,80 mt., kod ariša pri 0,40 do 0,80,
kod hrasta pri 0,40, a kod omorike pri 0,10. Pri pažljivom razmatranju
ovih cifra vidi se, da one odgovaraju prirodnim svojstvima ovih vrsta.
Karakteristično je, da se utrošak najviše penje pri apsolutno najmanjem
prirastu. Ovo se dešava pri sadnji u jame, gde je efekat neznatan. To još
jedan put dokazuje, da se bez melioracije na ovakvom tlu ne možemo nadati
uspešnom podizanju šuma. I ako je nega bila minimalna, toliko da se
sadnica održi u životu, razlike su frapantne. Kod bresta pri ovakvom


SI. 28. Letnja sadnja 25 jula 1937 god. sadnicama hrasta, jasena, koprivića posejanim
u aprilu 1937 god. u staničnom rasadniku.


načinu plaćamo za 1 mt. prirasta 1,40 d. il dobivamo godišnje svega 20
cm., a sa intenzivnom negom imamo visinski prirast od 1,40, te plaćamo
po metru svega 0,35 d skoro 5 puta manje.


Sve ove cifre nisu apsolutne, niti su konačne, jer treba uzeti u račun
i troškove prve godine, a i troškove treće godine, koji će biti minimalni.
Tek tada možemo dobiti konačne cifre za jednu sadnicu. Ove cifre variraju
u zavisnosti od čisto lokalnih prilika i cena materijala. U prirastu
napr. veću ulogu igra đubre, koje je unošeno prošle 1936 g., a ne đubre
uneto u toku 1937 g., jer je ovo tek počelo delovati. U koliko se do sada
moglo utvrditi, đubre deluje prve godine tek sa 30% i to pod uslovom,
da je uneseno krajem zime ili u proleće, a sa ostalih 70% tek druge
godine. Razume se, da ovo važi samo za ovako teške, sabijene, vezane i
hladne zemlje, jer u slučaju rastresitog tla proces asimilacije đubriva
mnogo je brži. Za teške pak zemlje potpuno dejstvo đubriva nastavlja se


237 .