DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 33 <-- 33 --> PDF |
razvrstati i sekvoja. U drugu grupu spadale bi vrste, koje nikako ne podnose stagnantnu vodu, a to su bagrem, pseudočuga, ariš i donekle (bar po našem iskustvu) koprivić i javor. U treću grupu spadaju one vrste, koje zahtevaju mnogo više vlage, a podnose bez štete stalno mokra mesta. To su jasen, lipa, omorika i naravno vrba. Prema tome na povoljnim bonitetima i vrstama tla pri daljem pošumljavanju trebalo bi ove vrste svakako probati u većem broju. Ali veoma je teško odrediti od oka sva svojstva tla, a i pedološka analiza ne pruža nam solidan osnov za praktično iskorišćavanje. To je još jedan razlog u korist stvaranja mešovitih sastojina, pored onih bezbrojnih prednosti mešovitih sastojina, koje su poznate svakom šumaru. Prema vlažnosti tla, koja se ipak može odrediti mnogo lakše i sigurnije, treba probati i stvarati mešovite sastojine, a bezuslovno uvoditi džbunje bilo SI. 26. Omorika između redova ribizle, iposadena u 1936 god. Međuprostor iskorišten jagodama. Fotografisano u julu 1937 god. istovremeno bilo kao prethodne sastojine. U okolini Sarajeva do 1000 mt. nadmorske visine trebalo bi probati u većoj količini crveni hrast, brest i ariše sa različitim terajućim vrstama, u prvom redu eleagnusom. Na žalost još ne možemo preporučiti hameciparis i sekvoju, pošto su one tek u stadiju ogleda. Još jednom bezuslovno preporučujemo što veću upotrebu eleagnusa, jer njemu ovde naročito prija podneblje. Preporučuje se za žive ograde, vetrobrane, mede, bujične popuzine, osipine, nasipe, strme terene i si. 235 |