DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 26 <-- 26 --> PDF |
posađene u proleće 1937 god. u spremljene jame u redovima, koji se spuštaju i penju po valovitom terenu. Time se svaki red nalazi u različitim uslovima vlažnosti: krajevi redova, koji1 su podignuti na obadve strane kotline, bili su suvi, a što bliže sredini, to su bili mokrijü. Na najnižoj tačci preko celog leta zadržavala se stagnantna voda. Time se dao utvrditi upliv različite količine vlage na pojedine vrste, a uz sve druge istovetne prilike. Između redova bio je posejan paradajs, rotkvica i šargarepa, a u gornjem, suvljem delu parcele posađene su patuljaste voćke. I za povrće je vredela ista nega (dvokratno plevljenje). Pri sistemizaciji rezultata, što ih je dalo merenje i ispitivanje svih sadnica, mora se navesti, da ovo prvo leto ne može imati odlučan značaj iz dva razloga. Prvo, da su pojedine vrste bile ozleđene pri vađenju i dužem transportovanju, čak iz Maribora (mehaničke ozlede, isušivanje u balama), što je sve jako delovalo naročito na pojedine vrste, kao napr. na Soforu, koja ne trpi ni skraćivanje, a kamo li čupanje ko si. 20. Red ariša, posađen u aprilu 1936 god. Međuprostor je iskorišten jagodama. Fotografisano u julu 1937 god. Desno je red kalemljene trešnje. rena. Drugo, da je veći broj sadnica bio jednogodišnji, dakle slabog habitusa i nedovoljno razvijen. One bi po pravilu morale ostati u rasadniku barem još jednu godinu. Stoga sve ove sadnice ostaju na istom mestu i u toku 1938 god., da se eliminira bolovanje od presađivanja i da se dovedu u normalne prilike razvoja. Pored svega toga ipak je i ova prva godina dala svakako izvestan indeks, ako ne za sve, a ono bar za znatan deo vrsta. Dala je rezultat, kojim se možemo odmah poslužiti. Prema tome već sada u pogledu izbora vrsta za uži ogled nije potrebno lutati u potpunom mraku. Sada su sve vrste podeljene, bez obzira na vrednost, isključivo po stepenu izdržljivosti na 5 stepeni, naime: 1) na vrste uginule; 2) na vrste ostale u životu, odnosno koje su životarile bez prirasta, zakržljale, ali prolistale, primile se; 3) na vrste srednje uspešne, koje su pored izvesnog habitusa dale i nešto prirasta; 4) na dobre vrste, koje su dale veći pri . 228 |