DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 19 <-- 19 --> PDF |
čije za svaki pojedinačni slučaj. Pre svega trebalo bi razlikovati stepen intenzivnosti teranja odnosno zasenjivanja i način zasenjivanja (bočni ili odozgo). Primer najlaganijeg teranja predstavlja gledičija sa svojim retkim sitnim i prozirnim lišćem, a predstavnici jakog zasenjivanja, to su bez sumnje malina, eleagnus i ligustrum, koji ipak u drugom pogledu nisu istovetni. Prema tome za omoriku napr. trebalo bi upotrebiti malinu, a nikako ne gledičiju, jer gledičija može dati za omoriku čak i negativne rezultate, pošto ne pruža dovoljno zasene, a oduzima prostor. Isto važi i za hrast, s tom razlikom da se hrast ne srne zaseniti ozgo, ali sa strana SI. 14. Prirast ove omorike u julu 1937 god. iznosi 31 cm. Posle obrazovanja drugog pršljena prirast se nastavlja. mora biti što pre i što jače zasenjen, već i stoga da bi se u početku sprecilo bočno razgranjivanje i pretvaranje u džbun, čemu je hrast naklonjen prvih godina svoga života. U ovom slučaju trebalo bi saditi terajuću vrstu godinu ili dve ranije nego glavnu. Za brest — kao za vrstu izrazito svetloljubivu i sklonu razgranjivanju — može se preporučiti berberis, koji predstavlja veoma kompaktan, sabijen džbunić, ne raste više od 1—1,5 mt., pruža gustu zasenu sa strane, a ne-može zaseniti 221 |