DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 17 <-- 17 --> PDF |
terasiranja pantljika iskopane su jame u dubini od 40—50 cm. Ovde je dobiven vrlo dobar rezultat. Suvišak vode nije smetao, pošto je sav teren lako ocedljiv. Ovde su sve vrste dobro prošle, pa čak i bez gubitka. Javor je bio najbolji i dao je prirast od 55 cm. Brest je prirastao za 50 cm., a i hrast je imao vrlo dobar habitus i ako se dao u razgranjavanje. Prirast hrasta iznosio je oko 35 cm. Sve sadnice bile su đubrene stajskim đubrivom, a prašene 2 do 8 puta. I ovde su mestimično uvedene terajuće vrste. III. Sklop i uloga džbunja. Stanica je uvela veći broj džubnja, jer ono igra u pošumljivanju veoma´ značajne i raznovrsne uloge. U literaturi nalazimo dosta podataka o tome i skoro svi naši stručnjaci preporučuju džbunje iz mnogih razloga. Detaljno o tome govori Španovi ć u br. XII. »Šum. L.« str. 605 za 1936 g. Stoga će biti umesno navesti i mišljenje stanice o ovom DIAGRAM prirasla islih sadnica sa išlom negom ml Za 7936 i 1937Ç. f 111 august septemb. oki. SI. 12. Naročita je prirodna osobina lipe kao i nekih drugih vrsta — spavanje u detinjstvu. Prirast istih sadnica dvogodišnje lipe, uz sve druge iste prilike, mnogo je veći nego kod jednogodišnje. Ovde je maksimum, kao i prošle godine, postignut isključivo stajskim đubretom. Posipanje u proleće nitrofoskalom nije dalo vidljivih rezultata. Za maksimum stajskog đubreta uzeto je 20 kgr. na 1 sadnicu, a minimum je 2 kgr. Veće količine đubriva unete su i na veću dubinu. I sada kao i prošle godine ponovila se jedna interesantna pojava (izgleda da je to samo kod lipe): pri većim količinama đubriva intenzivnost prirasta u početku naglo otpada i to opadanje u ovoj godini traje 30 dana, a zatim se naglo penje i na kraju vegetacije za mnogo prestiže prirast sadnica manje đubrenih. To dolazi i otuda, što je vegetacioni period jako đubrenih sadnica mnogo veći. Razlika dostiže do 35 dana, jer se prirast manje đubrenih sadnica obustavlja 10. avgusta, a jako đubrenih tek 15. septembra. Toliko preran kraj prirasta manje đubrenih i neđubrenih sadnica došao je usled veoma niskih temperatura -u avgustu. Očevidno je, da je toplota od đubriva u podzemnom delu bila dovoljna da potstrekne stablo sadnice na produženje prirasta eliminirajući nisku temperaturn vazduha. Minimalan prirast ove godine za 300% je veći nego prošle godine, a maksimalan prirast za 160%. Ova procentualna razlika pokazuje, da smo već blizu granice maksimuma količine đubriva, i ako ona još nije postignuta. 219 |