DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 16 <-- 16 --> PDF |
fila, nije podnosio stalno mokra mesta, a na süvljim lepo se razvijao. Zatim treba naglasiti, da je ovde uzrok ne toliko u velikoj količini vlage, već u niskoj temperaturi, koja je uvek pratila letnje i jesenske taloge. A na koti 930 inače nedostatak sunca i toplote uvek je negativan faktor. U toku 1937 g. ovaj je faktor znatno pojačan, što je povlačilo za sobom izvesno smanjivanje intenzivnosti prirasta, a ponešto i gubitak sadnica, prouzrokovan trulenjem žila u stagnantnoj vodi. U toku 1936 g. uzet je u ogled kompleks sa površinom od 1000 kv. mt., koji predstavlja »ljuti« krš (izlaze trule stene). Ovde su napravljeni rovovi po izohipsama, koje su trasirane nivelirom. Svega je izrađeno 36 rovova. U jesen 1936 g. zasađeno je 10 rovova bagremom, a u proleće 1937 ostali rovovi. Ovde su zastupljeni: bagrem, brest, hrast, gledičija, ariš i jasen. Od jesenske sadnje uginuo je bagrem za 50% i to usled zadržavanja (u rovu) vode usled nepropustljivog terena. Bagrem, koji je DIAGRAM prirasla islih sadnica sa /slom negom za ml 1936 i 1937g. , ..7. 1 . 7. april maj augusl seplemb.okl. SI. 11. Ariš je i druge godine pokazao veliko odazivanje na đubrenje i to tako da ni sa 25 kgr. đubriva još nije postignut maksimum. Ali povećanje prirasta ne ide proporcionalno količini unetog đubriva, što znači da su 25 kgr. upotreibljenih druge godine već blizu maksimalnog optimuma. To se vidi iz razlike prirasta za dve godine. Razlika prirasta sadnica sa manjim količinama đubriva iznosi 130%, kod. više đubrenih sadnica svega 60%. U ovom slučaju povećanje prirasta nije postignuto njegovom intenzivnošću (linije na diagramu idu paralelno), već isključivo produženjem trajanja vegetacionog perioda za 30 dana. preživeo ovu opasnu krizu, stigao je do 1,90 mt. Gledičija je kunjala sa prirastom od 20 cm. Jasen je dao prirast oko 50 cm. Ariš je bio vrlo dobar, te — za čudo — ovde mu nije smetala voda. Prirast ariša iznosi 35 cm. Hrast je dao neznatan prirast (oko 25 cm.), a najbolje se proveo brest sa 60 cm. prirasta. Sudeći po stanju kulture može se očekivati iduće godine i sklop u glavnom od bresta i bagrema. Krajem leta ova se parcela već prijatno zelenila, potpuno izmenivši tužnu sliku surog kamena prošle godine (si. 19). U proleće je provedena i sadnja na strmim nagibima korita bujice po kvazi-izohipsama u vidu pravolinijskih pantljika. Posle površnog 218 |