DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 14 <-- 14 --> PDF |
prirast (već početkom avgusta), a pitomi kesten terao je sve do sredine septembra. Ova velika razlika u ponašanju kestenova tokom prve i druge godine može se objasniti time, da kesten vrlo teško podnosi sadenje i s tim vezano mrcvarenje. Sa druge strane veoma je značajno, da na kesten nije delovao negativno vetar, što je inače običaj. Verovatno, da je nega pojačala njegovu opštu otpornost čak i protiv vetra. Ovom prilikom spomenimo, da se pitomi kesten sklopio u redovima kao i druge vrste: (brest, lipa, ariš, eleagnus, džanarika, a ponegde i hrast). Katalpa, i ako ima izvesna negativna svojstva, uvedena je kao brzorastna vrsta. Ona je opravdala nade i od semena posejanog 1936 g. izrasle su biljke, koje su već u septembru 1937 g. bile visoke 1,20 do 1,40 mt. Zaustavila je prirast u septembru, te je verovatno stigla da odrveni, što je važno s obzirom na to, da se mladi letorasti, koji nisu stigli da odrvene, obično smrzavaju i od najmanjeg mraza.. Katalpa je u glavnom sadena po letu i letnja sadnja u glavnom daje bolje rezultate od proletnje, kao što je slučaj i sa nekim drugim vrstama. SI. 9. Letnja sadnja. Kultura ariša posađenog u julu 193-6 god. sadnicama visokim 0,30 mt. Srednja je visina u septembru 1937 god. iznosila 1,85 m i Na gledičiju je negativno delovalo kišovito leto, tako da je ove godine ona dala dvaput manji prirast nego u prošloj godini. U mestima sa stagnantnom vodom uginula je. Džanarika u ogradi bilo je dosta vesela, ali nije dala veći prirast. No u redovima (zasađena u jesen 1936 g.) vrlo se dobro razvijala i dala je sklop. (SI. 17, desni red). Prirast u redovima iznosio je više od 1 mt. a u ogradi svega 50 cm. U stagnantnoj vodi nije uginula, ali je dala veoma neznatan prirast. Divlja breskva — odnosno poludivlja, jer je nikla iz koštica najboljih vrsta pitome breskve — veoma se ugodno oseća na svim parcelama stanice. Na donjoj parceli ona obrazuje živu ogradu, koja je sada visoka 2 mt. Jedan red, koji je posađen radi ogleda na I. parceli u jesen 1936 g., nastradao je od gljivice, koja najčešće napada breskvu i prouzrokuje kovrčanje lišća, ali je stigla visinu od 1,90 mt. (si. 17). Interesantno je, da je breskva procvetala u proleće 1937 g., pa je čak dala i 216 |