DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 13 <-- 13 --> PDF |
Tabela 2* Srednja visina i prirast na osnovu podataka 1. tablice: Prvobitna srednja visina Srednji prirast Srednja celokupna visina Srednji procenat prirasta Prva grupa sa novim pršljenom : 16,4 26,5 42,9 168 Druga grupa bez pršljena : 19,1 23,6 42,7 123 Sadnice bez đubrenja : 18,0 8,0 26,0 44 izvestan minimum nege, bez koje ne daju prirast, već tek životare. Taj minimum nege bio je pružen skoro svakom jasenu, sem onog na uporedno- kontrolnim parcelama. Poprečno je jasen prirastao za 80 cm., a ima mnogo primeraka sa prirastom od 1,10 mt. Vrlo je dobar Fraxinus ex. pendula, koji je nikao ove godine i sav je upotrebljen za letnju sadnju početkom avgusta 1937 g. Svi su jaseni završili vegetaciju dosta kasno, krajem septembra. Dva kestena, pitomi i ´divlji, priredila su veliko iznenađenje. U prošlom izvještaju navedeno je bilo, da su kesteni jedva životarili sa posve neznatnim prirastom, oboleli i zakržljali, što se donekle objašnjavalo bolešću i vetrovitim položajem. Međutim jačina vetrova ove godine bila je ista kao i prošle. Preživeli smo čak i dva put orkane, koji su poskidali žicom vezani crep sa krova. Koliko je bio jak taj orkan, može se suditi po tome, da je u Sarajevu oborio nekoliko kuća. Na stanici od orkana najviše je nastradao bagrem, koji je visok iznad 3—4 mt. Vetar je ogulio koru sa gornjih grana bagrema. Dakle i pored svega toga pitomi kesten, koji je prošle godine dao jedva prirast od 15 cm., u ovoj sezoni prirastao je u srednjem za 80 cm., a do maksimuma od 1,18 mt. (si. 16). Divlji kesten takode je imao punu energiju. Postigao je srednji prirast od 40 cm., a maksimum je iznosio 65 cm. Na žalost nije bilo mogućnosti za izvođenje opita sa dubrenjem kestena. Ograničili smo se samo na minimalan broj prašenja. Divlji je kesten rano zaustavio * Primedba : Analiza podataka 1. i 2. tabele pruža sledeće rezultate: prva i druga grupa bile su podjednako negovane i dubrene. Ne može se za sada utvrditi, zašto je jedna grupa obrazovala drugi pršljen, a druga nije. Alko se prosuđuje po prvobitnoj vi-sini sadnica, onda su sadnice sa manjom visinom dale znatno veći prirast. Pranii tome može se uzeti, da su sadnice sa manjom visinom imale koren manje dužine, te su bile manje ozledene pri sadenju. Ova činjenica pokazuje se skoro zakonomerno pri uipoređenjiu prirasta pojedinih sadnica u svakoj grupi. Što je manja sadnica, to je veći procentualni prirast. Intenzivnost prirasta za period od 12. do 22. jula iznosi 2 do 5 m/m dnevno. Druge sadnice posađene u isto vreme na istom položaju, ali Fez đubrenja potpuno su obustavile svoj prirast još IO. jula. Inače, njihov je pvosećni prirast tri put manji od prirasta negovanih sadnica. Ovaj rezultat može svedoč´ti, pored ostalog, koliko je važna tehnika sađenja pri pošumljavanju. 215 » |