DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 11 <-- 11 --> PDF |
Slika 9 prikazuje ariš letnje sadnje, a slika 10 ariš proletnje sadnje (vidi i si. 11.). Lipa se neverovatno jako granala, tako da su radi ogleda većem broju sadnica potkresane bočne grane. Izgleda, da je lako prebolela ovu operaciju izvedenu u avgustu. Srednji visinski prirast iznosi 1,10 mt., a sa pojačanim dubrenjem Ü do 1,90 mt. (SI. 12.). Inače ove cifre visinskog prirasta ne daju baš tačan pojam o razvitku lipe, pošto je veći deo prirasta otišao u bočne grane. Potkresanim granama lipe mogla su se napuniti čitava kola. Obustavila je prirast krajem avgusta. Nigde nije nastradala od vode i ako se dosta velik broj sadnica nalazio u stagnantnoj vodi. DIAGRAM prirasla istih sadnica sa islom negom ml Za 1936 i 1937Q. APR* MAJ * JUNI 1 JULI ^AUGUST* SEPT. . OKT. SI. 8. Kao i prošle godine brest prednjači u prirastu, ali kođ njega prirast kao funkcija starosti proporcionalno je manji nego kod lipe. Maksimalan prirast ove godine iznosi 160% od prirasta prošle godine, a minimalni 230%. Ove godine brest nije spavao, što se da objasniti dejstvom đubriva unesenog u početku prošle godine. Neđubreni brest na kontrolnim parcelama spavao je 2 puta. I ovde je slučaj kao i kod drugih vrsta, da je intenzivnost prirasta kao funkcija starosti mnogo veća kod manje đubrenih i manje negovanih sadnica nego kod više đubrenih. Inače, kod bresta je očigledno postignut optimalni maksimum količine đubriva, unesenog u toku dve godine. Naime, gornja je linija u diagramu ista kod sadnica sa 20 pa na više kgr. đubriva. Povećavanje količine đubriva sve do 35 kgr. ne doprinosi povećanju prirasta, ali pri tome se ne opažaju nikakve negativne posledice. Ove je godine brest, kao i skoro sve druge vrste, obustavio prirast ranije nego prošle godine i to za 10 dana. Omorika je dala veoma interesantne rezultate i to takve, da se čak može »unaprediti« u brzorastne vrste, ali samo pod uslovima naročite nege (SI. 13). Kontrolna omorika bez nege nije pokazala ništa naročito. Nakon đubrenja naročitom mešavinom stajskog đubriva sa kalijevom solju, a zatim nitrofoskala omorika, koja je bila visoka 16 cm., već u julu 1937. g. dala je prirast od 27 do 35 cm. Ova omorika u početku jula obrazovala je drugi pršljen i nastavila je prirast. Do kraja vegetacionog perioda ona je prirasla još za 20—25 cm., dakle za 1937. g. oko 50 cm. (si. 14 i 15). Prirast omorike bez nege iznosi u srednjem svega 8 cm. Protivno prošloj godini, kada se prirast zaustavio u julu, ove je godine 213 |