DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1938 str. 34 <-- 34 --> PDF |
Dr. MILAN MARINOVIĆ (BEOGRAD): ŠUMSKO-PRIVREDNA GEOGRAFIJA I NJEZIN ZNAČAJ ZA ŠUMSKU NAUKU I PRAKSU* (GÉOGRAPHIE ÉCONOMIQUE-FORESTIERE ET SA SIGNIFICATION POUR LA SCIENCE ET LA PRATIQUE FORESTIERES) Šumarske nauke nisu uvek održavale korak s napretkom prirodnih i ekonomskih znanosti. Pojedine šumarske discipline razvijale su se često samostalno i nezavisno od svojih osnovnih nauka, pa prema tome nisu odmah primenjivale rezultate naučnih istraživanja postignute kod ovih znanosti. Tako je R u b n e r1 konstatovao, da nauka o podizanju šuma, koja se zapravo smatra primenjenom biljnom geografijom, nije erpla koristi od napretka ove znanosti i dobila je novi polet istom od onog časa, kad je počela shvaćati šumu kao geografski uslovljenu pojavu. Dok za šumu, na kojoj se jasno ocrtava uticaj geografske sredine, ima veliku važnost napredak biljne geografije, koja proučava raširenje i uzroke raširenju biljnog sveta uopšte, isto tako za šumsku privredu kao ekonomsko delovanje mora biti od interesa napredak druge geografske nauke, koja proučava osnovice privrednog života tražeći uzročnu vezu između prirodnih faktora s jedne i predstavnika privredne delatnosti čoveka s druge strane. To je privredna geografija. Kao što se biljna geografija osim sa ostalim biljnim svetom bavi i sa šumskim drvećem, isto se tako i privredna geografija osim sa proučavanjem ostalih ekonomskih vrednosti bavi i sa šumom kao producentom za čovečji život važnih ekonomskih vrednosti, t. j . drveta i drugih šum. produkata. Predočujući privrednu strukturu pojedinih zemalja ona želi da dade što jasniju sliku i o količini šuma dotične zemlje, o njihovim proizvodnim mogućnostima, t. j . o nedostatku ili suficitu u potrošnji drveta, o smerovima transporta, o trgovini šum. produktima itd. I kao što se već formira zasebni deo biljne geografije, koji svoja istraživanja ograničuje na šumu, isto se tako i u privrednoj geografiji oseća potreba da se pojedine grane narodne privrede, pa medu njima i šumska privreda proučavaju kao zasebne celine. Ono, što poznata dela o privrednoj geografiji daju o šumi, vrlo je šematički prikazano, a bez sumnje je ne samo za uže predstavnike šumske privrede (posednike, industrijalce, trgovce, potrošače i šumare), već i za sve one, koji se teoretski ili praktički bave pitanjima opšte privrede, od neocenjive važnosti geografsko proučavanje odnosno poznavanje pojava u šumskoj privredi. I to ne samo za jedan manji, tačno ograni * Referat sa II. Međunarodnog šumarskog kongresa u Budimpešti. 1 K. R u b n e r, Der Wald als geographische Erscheinung, Tharandter Forstl. J. 1928. 80 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1938 str. 35 <-- 35 --> PDF |
čeni prostor, na kojem se imaju predočiti i protumačiti šumsko-privredni odnosi i pojave kao karakteristične posledice toga prostora, njegovih osebina i stanovništva, već i za veće prostore, ćele kontinente, za savkoliki svet. No samo statističko prikazivanje šumsko-privrednih pojava, ma kako ono bilo važno, ne daje kauzalno obrazloženje za odnose između dinamike proizvodnje i potrošnje drveta, a to je baš za današnjeg privrednika od prvoklasnog značaja. To ga interesuje kako u pogledu šumsko-privrednih pojava i odnosa u vlastitoj zemlji, gde želi da bude na čistu sa proizvodnim kapacitetom šuma i mogućnostima podmirivanja vlastitih potreba, tako i u pogledu spomenutih pojava i odnosa u onim zemljama, iz kojih želi podmiriti ostatak vlastitih potreba ili u kojima želi plasirati viškove svoje produkcije. Potreba ovakvog poznavanja oseća se već iz praktičnih razloga naročito danas, kada su zemlje ne samo zaokružene carinskim barijerama i nadahnute autarhističkim nastojanjima, već kad su i razne mere trgovinsko- političke, fiskalne ili devizno-finansijske prirode, šta više i opšte političke prirode, toliko komplikovale trgovinsku razmenu dobara, da samo detaljno proučavanje šumsko-privrednih odn. -drvno-trgovinskih prilika na osnovu analize privredno-geografskih elemenata može dati pouzdanu osnovicu za preduzimanje efikasnih mera u cilju popravka stanja kako u pojedinostima tako i općenito. Pored ove praktične strane treba naglasiti, da geografska istraživanja u smeru kauzalno-dinamičkom interesuju u istoj meri i nauku , tako se naučna istraživanja´u oblasti moderne Šumsko-privredne politike ne mogu ni zamisliti bez solidne osnovice, koju će dati šumsko-privredna geografija. Prema tome mogli bismo konkretizovati zadata k šumsko privredne g e o gr af i j e ovako: 1) da prikaže uzročnu vezu između prirodnih i ekonomskih uslova i raznih pojava u šumskoj privredi; 2) da predoči prostorno raširenje šumsko-privrednih objekata, subjekata i pojava, tj. šuma, njihovih produkcionih sposobnosti, eksploatacionih uslova (transportne, socialne i finansijske prirode), domaće potrošnje drveta odnosno domaćeg drvnog tržišta, zanatstva, nalazišta šumske industrije, i ostalih potrošača drveta; odnosa između domaće proizvodnje i potrošnje; mogućnosti izvoza odn. potrebe uvoza drveta i 3) da odredi tipične šumsko-privredne oblasti, u kojima se opaža pravilno i harmoničko funkcionisanje geografskih i šumsko-privrednih pojava. Da bi se u tom smislu mogla dati koliko toliko potpuna slika o privredno- geografskoj dinamici šumske privrede, potreban je cell niz prethodnih radova. U cilju stvaranja zaključaka, koji će se odnositi na veće oblasti, potrebno je izvršiti te prethodne radove na manjim jedinicama tih oblasti. Tako dolazimo do šumsko-privrednogreoniranja. Do sada je od svih privrednih grana u tom pogledu urađeno najviše u poljoprivredi, a u šumarstvu je početak privrednog reoniranja dobio konkretnu formu najprije u Rusiji,2 dok se u novije vreme javlja 2 M. I. I v a n o v s k i i, Leso-ekonomičeskaja geografija Sojuza SSR. 1928 81 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1938 str. 36 <-- 36 --> PDF |
veći interes za ova pitanja i u_ drugim zemljama. Pada u oči aktivnost na tom polju naučnog rada u Čehoslovačkoj/ Pre nego pređemo dalje, potrebno je raščistiti pojam r e o n a. Što je dakle reon i kako se određuje jedan šumsko-privredni reon? Literatura u tom pogledu još je vrlo oskudna, pa se zato moramo služiti analogijom u najbližoj nam privrednoj grani, poljoprivredi.* Prema tome mogli bismo definisati jedan šumsko-privredni reon kao tipičnu oblast, koja se po svojim prirodnim i ekonomskim osebinama razlikuje od drugih i u kojoj se vidi harmonično funkcionisanje geografskih i šumsko-privrednih ]) o j a v a. Od prirodnih faktora tu su na prvom mestu geografske, topografske i hidrografske osebine, klima, zemljište, reljef i biotički faktori (uticaj žive okoline na razvitak šumske vegetacije, a to su: životinje, biljni svet i čovek). Čovek kao predstavnik ekonomske delatnosti (homo oeconomicus) svojim delovanjem modifikuje uticaj prirodnih faktora. Usled toga dolaze u sferu naročitog proučavanja ekonomsk i odnosno antropogeografski faktori. To su: gustoća stanovništva, kulturno stanje i zanimanje, veličina i procentualni odnos šume prema drugim kulturama (ziratnom zemljištu i pašnjacima) i prema neplodnom zemljištu, stepen intenzivnosti poljoprivrede i stočarstva (proporcija useva i kultura, broj i vrsta stoke, štalsko ili pašnjačko timarenje, planinski pašnjaci i šumska paša, potreba lisnika, šušnja, žiropaša), način na koji seosko stanovništvo podmiruje svoje potrebe na drvetu građevnom i ogrevnom (oblik kuća i sporednih zgrada, upotreba aiata iz drveta itd., karakter i oblik kućnih ognjišta, potrošnja otpadaka iz drveta, upotreba raznih surogata za gradu i ogrev), vrste drveta u šumama, vrste i veličine šumskih poseda, povezanost ovih sa poljoprivrednim posedom, uređenost šuma i veličina prirasta po vrsti drveta i vlasništvu, način iskorišćavanja i podmlađivanja, odnos proizvodnje prema prirastu i održanje trajnosti gazdinstva, radovi na intezivisanju gazdinstva i povećanju prirasta, prometna sredstva u šumi (splavarenje, plavljenje, putevi, šum. žel, riže itd.), povezanost s arterijama opšteg saobraćaja, razvitak opšteg saobraćaja, socijalni odnosi (količina radne snage, pitanje kirije, s tim u vezi i pitanje nadnica), stanje zanatstva, nalazište šumske industrije (pilana, fabrika hartije, celuloze, suve destilacije, pokućstva itd.), nalazište rudarstva, ciglana, krečana, vodenih, visokih, niskih gradnja i drugih potrošača drveta, naknada drva surogatima, podmirivanje domaćim ili uvezenim drvetom, potrošnja drveta 3 V. Wein gar ti, Les principes essentiels pour le discernement des régions économiques forestieres. Lesnickâ prâce. 1935. 4 Najveći napredak postigla je reonizacija u Rusiji, gde su na poljopr. reonizaciji radili najviše: I. Stebut, A. F. Fortunatov, P. P. Semenov, A. A. Kaufmann, A. N. Čelincev i dr. 5 Odatle se vidi, da šumsku privredu shvaćamo u mnogo širem smislu, nego li se obično misli pod pojmom »Forstwirtschaft«. Analogno modernom shvaćanju pojma privrede (Wirtschaft, économie) razumevamo i pod šum. privredom celokupnu delatnost, kojom čovek podmiruje svoje potrebe na drvetu i sporednim proizvodima, a to je: proizvodnja, promet, prerada, trgovina i potrošnja ovih proizvoda zajedno sa svima za to potrebnim sredstvima i uređajima. Dakle širi pojam nego je onaj, koji se obično svodi pod naziv »Forst- und Holzwirtschaft«. 82 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1938 str. 37 <-- 37 --> PDF |
od strane gradskog stanovništva u srazmeru sa surogatima, odnos proizvodnje drveta u domaćim šumama i uvoz iz drugih reona ili inostranstva odnosno višak drveta i smernice izvoza, glavniji načini transporta drveta kod izvoza i uvoza, cene drveta i važniji momenti, koji uplivišu na dinamiku cena. To bi bile glavne prirodne i ekonomske pojave, na koje bi trebalo obratiti pažnju u određivanju prirodnih oblasti (reona) u šum. privredi. Sam način određivanja reona, dakle metodika rada, može kao i u poljoprivrednoj reonizaciji" biti monistički ili pluralistički tj. prema tome, da li je reon određen na osnovu jednog znaka (analitčki reon) ili na osnovu više znakova (sintetički ili integralni reon). Počinje se sa određivanjem reona po prirodnim osebinama i u zemljama (oblastima) sa primitivnim šumsko-privrednim prilikama reoniranje se ograničava u glavnom na te osebine. S napretkom ekonomske delatnosti i s rastenjem kulture raste i broj ekonomskih karakteristika, koje dolaze u obzir za određivanja reona. U tehnici reonizacije sastavljaju se analitički reoni za pojedine prirodne i ekonomske osebine il nanose se na mape. Upoređivanjem ovako dobivenih mapa i daljnjim studijem dolazi se do sastavljanja pluralističkih reona i konačno do jedne integralne mape za ćelu oblast odnosno zemlju. Već iz dosadašnjeg izlaganja lako je oceniti važnos t reoni r a n j a za šumarsku nauku i praksu. Vođenje ispravne šumskoprivredne politike pretpostavlja detaljno poznavanje prirodnih i ekonomskih produktivnih snaga, ono mora voditi računa o diferencijaciji regionalnih prilika i prema njima određivati modifikacije pojedinih odredaba integralnog karaktera. Bez detaljnoga poznavanja zemlje na osnovu reonizacije mogu se napraviti osetljive greške u pogledu određivanja šumsko-političkih mera. Bez toga nema mogućnosti za provođenje planske privrede, za regulisanje unutrašnjeg tržišta za određenje pravedne cene drvu, za vođenje smišljene šumsko-industrijske politike, za rešavanje socijalnih, saobraćajno-tarifskih i trgovinsko-političkih pitanja. Ne može se dovoljno naglasiti, da je za valjanu reonizaciju kao i uopšte za geografska istraživanja na polju šumske privrede preduslov valjana statistika za šume i šumsku privredu kao i za ostale privredne objekte i socijalne pojave. Tek na osnovu reonizacije moguće je sastaviti potpuno pouzdanu šumsko-privrednu geografiju ćele države i pristupiti daljnjem proširivanju šumsko-privrednih oblasti preko pojedinih političkih granica. Analogno stvaranju većih ekonomsko-političkih oblasti na osnovu geografskih i geopolitičkih elemenata dolazi se naime i u području šumskoprivredne aktivnosti do osećaja potrebe za stvaranjem velikih oblasti po specifičnim osebinama, koje ih karakterišu. U slučaju proširenja ovog proučavanja preko političkih granica rad se ograničuje na sve manji broj elemenata (eliminiranjem elemenata sa više lokalnim karakterom) i posmatranje se vrši više manje kroz prizmu spoljno-političkih karakteristika, vršeći grupaciju zemalja prvenstveno na osnovu njihove povezanosti u pogledu razmene dobara, u ovom slučaju drveta. Za zemlje, 0 A. S t e b u t, Landwirtschaftliche Hau.ptgebicte des Königreiches SHS., Beograd 1926. 83 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1938 str. 38 <-- 38 --> PDF |
koje izvoze drvo, biće od interesa da upoznaju šumsko-privredne prilike zemalja, koje od njih mogu uzimati drvo, ali isto tako i šumskoprivrednu strukturu zemalja izvoznica, prvenstveno dakako zemalja konkurencje na dot. tržištu drveta. Kod zemalja, koje uvoz e drvo, privlače pažnju istraživača šumskogeografskih pojava: mogućnosti vlastite produkcije odnosnih zemalja kao i odnos između dom. proizvadača (posednika šuma), prerađivača drveta (šum. industrije) i predstavnika drvne trgovine, jer su njihova nastojanja često sasvim oprečna. Osim toga od važnosti su ovdje autarhična nastojanja u pogledu snabdevanja drvetom, preduzete mere i izgledi u budućnosti, razvitak grad. delatnosti i omogućavanje većih radova sa strane države, samoupravnih tela i pojedinaca (budžetske investicije, javni radovi itd.) razvitak industrije, koja troši dryo, napredak rudarstva, uzance i specijalne želje raznih tržišta, učešće drugih zemalja u pokrivanju ovih potreba, trgovinsko-političke i saobraća jno-tarifske povlastice, veličina podvoza i način transporta iz raznih zemalja itd. Isto tako privlače pažnju istraživača za zemlje, koje i z voz e drvo, sledeći podaci: produkcione sposobnosti njihovih šuma u sadašnjosti i mere, koje se preduzimaju za povećanje produkcije, odnos proizvodnje prema prirastu, dinamika domaćeg tržišta u vezi s populacijom, razvitkom industrije, građevnom delatnošću i drugim konzumentima drveta, pitanje saobraćaja i unapređenje njegovo u budućnosti, tarifna politika, smerovi izvoza i cene podvoza u pojedinim relacijama, struktura izvoza uopšte i značaj izvoza šum. produkata, struktura izvoza drveta, dinamika izvoza sirovog i prerađenog drveta, participacija raznih zemalja u tom izvozu i pogodnosti, koje uživa taj izvoz u raznim zemljama, mere koje preduzima dot. država za unapređenje svojeg izvoza itd. Na osnovu ovako provedenog geografskog studija šumsko-privređnih prilika pojedinih zemalja otvara se mogućnost za grupaciju većih oblasti, sastavljenih iz blokova zemalja sa zajedničkim osebinama i težnjama, što će dati mogućnost za rešavanje mnogobrojnih pitanja naučne i praktične prirode, kako za šumsku privredu pojedinih zemalja tako i za ćelu narodnu privredu njihovu, a dosledno i za opštu svetsku privredu. Pa kad je tako važna i nepobitna vrednost ovog rada, postavlja se pitanje, šta je do sada urađeno na tom polju naučne delatnosti? Može se reći, da smo u tom pogledu još kod prvih početaka. Velika ćela o opštoj privrednoj geografiji Andrée-a, Sappera, Friedrich a, Srni dt a, Passarge-a, Dietrich a, Den a, Wolfa- M e b u s a i dr. sadrže dosta bledu sliku o šumskoj privredi pojedinih zemalja i celog sveta. Međutim postoji već izvestan broj monografskih studija o šumskoj privredi pojedinih zemalja, a ima i veći broj dela, koja obrađuju statistiku šumske privrede celog sveta. Ovamo spadaju udžbenici prof. En dres a, Lehr a, Webera i dr., a podaci o statistici raznih zemalja i celog sveta nalaze se i u delima Dimitza, Fernowa, Suroža, Madelina, Hileya, te u velikom delu Marcheta i Zon-Sparhawka, zatim Kubičea, Ivanovskog i dr. Ovaj poslednji dao je prvi svojoj knjizi naslov Šumsko-privredne geografije . Za razliku od ostalih, koji se u svojim radovima služe statističko-mehaničkom (deskriptivnom, statičkom) metodom, on se u 84 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1938 str. 39 <-- 39 --> PDF |
svojem novijem, već citiranom delu, koje se odnosi samo na teritorij Sov. Rusije,7 služi već dinamičko-kauzalnim metodom geografskog izlaganja činjenica. Isto tako i S t r e y f f e r t, koji u svojem iscrpnom delu obraduje samo četinare.8 Poslednjih par godina sve se većma obraća pažnja ovom važnom pitanju. Pored pojedinih autora, medu kojima ističemo Glesingera i Reinhold a, treba spomenuti i akciju I n ternacionalnog instituta u Rimu i Ekonom, komiteta Društva naroda, koji su izdali novije statističke podatke o svetskim šumama, zatim akciju C. I. B. u Beču, koji izdaje statistiku spoljne trgovine evropskih zemalja, a naročito periodičke publikacije, koje izlaze već drugu godinu (»Zeitschrift für Weltforstwirtschaft« »Revue internationale du bois«)- Pomoću ovih publikacija sakuplja se opsežan statistički materijal kao i neprocenjiva dokumentacija u formi priloga za geografski studij šumske privrede pojedinih zemalja i celog sveta. Bilo je doista već skrajnje vreme da se ozbiljno pristupi tome radu, kojeg se nedostatak sve teže oseća, što se veća pažnja posvećuje drvetu kao važnoj sirovini u svetskoj razmeni dobara, pa je poslednji Internac. šumarski kongres u Rimu (1926. god.) naglasio veliku važnost dokumentacije o svetskim resursima drveta i odnosu proizvodnje prema potrošnji. Velik deo dosadašnjih publikacija o svetskoj statistici šuma služi se starijim, često slabo proverenim podacima, obuhvataju samo izvesne grupe država ili stanovite vrste drveta, a često nedostaje i sistematska obrada predmeta što otežava komparaciju. U tim delima obično nema nikakvog dokumentovanog obrazloženja za velike diferencije, koje se javljaju već kod same površine,9 a da i ne pominjemo prirast, drvnu masu. potrošnju itd. Sve te okolnosti potakle su me, da proučavanjem šumske privrede pojedinih zemalja, a na osnovu geografskog, dinamičko-kauzalnog metoda pristupim jednom teškom zadatku — proučavanju pojava u šumskoj privredi barem za najvažnije zemlje u proizvodnji i potrošnji drveta. Služeći se službenim statističkim podacima i proveravajući literarne dokumente uvaženih autora iz pojedinih zemalja, došao sam nakon dugogodišnjeg rada do dela, koje predstavlja prvi veći pokušaj na tom polju rada.10 Time je dakako udaren tek početak, a daljnji posao napredovaće uporedo sa usavršavanjem rada na geografskom proučavanju šumske privrede pojedinih zemalja u smeru, koji je napređ opisan. Da taj posao bude što pouzdaniji i potpuniji, treba ga postaviti na naučnu bazu. Znatan deo toga rada mogle bi na sebe preuzeti Pokusne šumarske stanice, koje bi u tom smislu trebalo reorganizovati. Dosadašnji rad ovih institucija kretao se više u pravcu proučavanja biologije šume i upliva prirodnih faktora na njezinu strukturu. Antropogeografskom faktoru, naročito privrednoj aktivnosti čovekovoj i primeni toga rada na šum. privredu nije se posvećivala dovoljna ili nikakva pažnja. 7 Ivanovskij : »Očerki po ekonomičeskoj geografiji lesa« 1926. 8 Streyffert : Världens baarskogstillgängar. 1931. 9 Tako između podataka prof. Endresa (1.531 mil. ha) i Reinhard- W eh e r a (4.200 mil. ha) postoji razlika u površini svetskih šuma od blizu 3 milijarde ha. 10 M. Marin o vi ć: Šums´ko-privredna geografija (Géographie économique forestiere), Beograd 1935. 85 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1938 str. 40 <-- 40 --> PDF |
U novije vreme sve se više oseća potreba za naučnim istraživanjima na problemima, koji zasecaju u dornen šumsko-privredne politike, a za ove predstavljaju vrlo važnu osnovicu elementi iz područja geografskih proučavanja šumsko-privredne delatnosti. Ovakvo shvaćanje prodrlo je već kod nekih novijih instituta. Tako je u Državnom institutu za šumarske pokuse u Prag u osnovana sekcija za šumsko-privrednu politiku i upravu šuma , koja razvija vrlo plodnu aktivnost baš na polju geografskog proučavanja šumske privrede, počinjući sa organizacijom rada na šumsko- privrednom reoniranju.11 Poznavanje šumsko-geografskih pojava ima veliku važnost i z a šumarsku nastavu. Ne treba tek dokazivati, od kakve je važnosti za sve pripadnike šumsko-privredne delatnosti, u prvom redu za buduće nosioce šumsko-privredne politike pojedinih zemalja, da se već za vreme školovanja upoznaju što detaljnije sa šumskom privredom kako vlastite zemlje, tako i onih država, od kojih će često biti u zavisnosti uspešno provođenje raznih šumsko-političkih, a naročito trgovinsko- političkih mera. Do sada se, koliko nam je poznato, šumsko-privredna geografija kao zasebna disciplina predavala samo na vrlo malom broju šumarskih visokih škola odn. fakulteta. Na osnovu svega izloženog čast mi je predložiti, da Intenacionalni šumarski kongres donese sledeću rezoluciju: »Usvajajući sugestije iznete u prednjem referatu i uviđajući važnost šumsko-privredne geografije za šumsku privredu, Internacionalni šumarski kongres u Budapešti izražava želju, da se pitanju naučnog proučavanja geografskih pojava u šumskoj privredi posveti što veća pažnja. Kongres se slaže sa mišljenjem referenta, da bi studije oko proučavanja pojedinih šum. privrednih oblasti najuspešnije mogli provesti Instituti za naučna istraživanja, kod kojih bi trebalo u tu svrhu osnovati naročite Sekcije za šumsko-privrednu politiku. Isto tako kongres izražava želju, da se predavanja iz šumsko-privredne geografije zavedu kao naročite discipline na visokim šumarskim učilištima.« Prlmedba. Ovaj referat proučen je u četvrtoj sekciji kongresa, gde je jednoglasno primljena predložena rezolucija, koju je prihvatio i plenum na svojoj sednici od 14. septembra 1936. Résumé. 2er,1 Rapport fait aue Congres international de sylviculture qui eut lieu l´an 1936 a Budapest. 11 Jahresbericht über die Tätigkeit des staatl. Versuchswesens in der Tschechoslov. Reipu´blik f. d. J. 1934. 86 |