DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 8 <-- 8 --> PDF |
II. Ogledne stanice. Kao što je poznato, šumarska nauka veoma se malo osniva na teorijama. Ona je carstvo eksperimenata. Zato se i rešenje svih problema pošumljavanja ne može ni zamisliti bez ogleda, odnosno bez specijalnih oglednih polja, ali pravi h oglednih polja. Jer postojeća ogledna polja takode se nalaze pod udarom štednje i tim samim isključuje se pravilno izvođenje eksperimenata i primena svih prividno »skupljih « metoda. Na oglednim poljima ne sme se štediti. U tom smislu ona moraju biti nalik na poljoprivredne ogledne stanice. Takvom stanicom mora upravljati šumarski inžinjer, koji bi stanovao bar u toku radova na samoj stanici ili u neposrednoj blizini. Upravnik ogledne stanice ne može biti svatko, već samo tko ima sposobnosti i ljubavi za ovaj rad. A takvih šumara mi imamo. Njih samo treba brižljivo izabrati. Postojeći rasadnici pružaju dovoljno materijala za ogledne stanice. Dakle nema nikakvih teškoća za osnivanje oglednih stanica, koje su jedini put k uspešnom pošumljavanju. Jedna ogledna stanica mora odgovoriti na što veći broj pitanja. U tom redu dolaze i nova pitanja u vezi sa zahtevom našeg vremena i prilika, u kojima se nalazimo. Svakako za stanicu mora biti postavljen tačan cilj i izrađen program, koji će odgovarati ovom cilju. Pored pitanja o rentabilitetu pošumljavanja postoje druga pitanja, koja su mnogo važnija od neposredne amortizacije podignute šume. Ovde se šuma rentira na drugi, indirektan način. U naše doba ubrzanog tempa života mi ne možemo čekati, dok šuma »normalno« poraste. Interesi narodne obrane zahtevaju brzo podizanje šume, koja se pokazala kao efikasno sredstvo u zaštiti stanovništva od otrovnih gasova. Šuma je potrebna radi kamuflaže (prikrivanja) vojnih objekata. U mirno doba brzo podizanje šuma više puta je neophodno za osiguranje klizavih terena i strmih nagiba, za sprečavanje ispiranja plodnih zemljišta, za uređenje bujica, za regulisanje vodnog režima plovnih reka itd. Na kraju treba spomenuti, da su moderni urbanistički zahtevi prožeti neophodnošću stvaranja »pluća« za svako naselje. Ta zelena pluća sudeluju na suzbijanju zaraznih bolesti, smanjuju tuberkulozu, koja hara po našim gradovima. S tih razloga skoro su sve evropske države preduzele energične mere za podizanje šuma, bez obzira na troškove, a naročito Francuska, koja je pristupila tako zvanom »hitnom« pošumljavanju posle strašnih poplava pretprošlih godina. Hitno pošumljavanje ne sastoji se samo u tome, da se hitno pošume izvesne površine, već i u tome, da ta šuma poraste što brže i da bude stvorena bar za 5 godina, i ako bi inače bilo za to potrebno mnogo više vremena. Ako se tlo dobro pripremi za pošumljavanje, ono tim samim daje mogućnost za podizanje rentabilnih kultura povrća i voća, koje se bira prema tlu, visini i vrsti šumskih sadnica. Obično prve godine ulaze u obzir jagode i nisko povrće. Kada šumska sadnica poraste, a pošto je njen prirast s obzirom na pojačanu negu veoma brz, stupa na red džbunasto voće i visoko povrće, a po tome i voćke. Kako je povrće mahom jednogodišnje, ono se svuda može iskoristiti, kao i neke okopavine, a može se prema potrebi i ukinuti njegova kultura. Džbunasto voće sem 626 |